Тридесет трећа годишњица од страдања српских бораца и медицинских радника обиљежена је данас у тунелу Бродар у општини Вишеград на путу према Рудом, уз само ушће ријеке Лим у горње Дринско језеро, гдје је у септембру 1992. погинуло осам бораца Војске Републике Српске и двије медицинске раднице.
Тог 9. септембра 1992. године дио вода Треће чете Дринског батаљона је чувао мост испред тунела Бродар и тако спречавао муслиманске јединице да пређу на десну обалу Дрине и Лима.
Четвртог дана страже на мосту је дошло до жестоких борби. Српски војници су се нашли у клопци, а једини спас им је било повлачење у тунел који је био окружен са три стране муслиманским војницима.
Оно што је услиједило није схватљиво здравом разуму. Пуних девет дана и ноћи муслимани су се иживљавали над 11 у тунелу заробљених српских бораца из Вишеграда и Рудог. Пуних девет дана и ноћи са обије стране тунела падале су бомбе, бојни отрови, зоље, снајперски меци. Девет дана су били без хране и воде, без секунде сна.
Два борца су преминила од задобијених рана. Владан Гавриловић (1966) и Милован Лучић (1964). Тешко рањени Новак Арсић (1966) је извршио самоубиство пиштољем. Стеван Панић (1964) није изашао из тунела, јер није хтио оставити рањеног саборца. Звјерки је мучен и убијен.
Љекар Стојана Јојовић (1960) и медицинска сестра Љубица Кастратовић (1947) из Рудог су убијене испред тунела у обиљеженим колима хитне помоћи. Оне су кренуле да рањеним у тунелу пруже медицинску помоћ. Пуцати у обиљежено санитетско возило са медицинским особљем је према међународним праву кривично дјело и ратни злочин, за што нико није одговарао.
Четири борца ВРС су погинула на брду изнад тунела у покушају да деблокирају тунел, Жарко Милошевић (1950) , Петроније Туба (1959), Видоје Јагајић (1973) и Боривоје Мићевић (1957)
Из тунела је изашло седам опкољених бораца. Међу њима Микајло Шимшић из села Станишевац код Вишеграда, Жарко Токовић из Рудог, Сретен Божовић из Рудог, Слађан Симић (1968, погинуо двије године касније у борбама код Горажда) и Станко Мећашев.
Један од свједока ових паклених дана Микајло Шимшић је изашао из тунела са 25 гелера по читавом тијелу.
– Милован и Владо су рањени од гелера, да би нам умирали на рукама. Новак је био тешко рањен, и кад је осjетио да умире, пуцао је себи у сљепоочницу. Стеван је остао у тунелу поред свог побратима Милована, да чува његово мртво тијело, и на крају су га муслимани звјерски убили. Најгоре је било кад се Новак убио – „Они пјевају испред тунела, а Новаку тече поток крви из главе…”
Страхоте бродарског тунела, дугог 97 метара, аутентично је описао ратни извјештач Ристо Мотика у причи Тунел, објављеној у књизи ратних записа.
Према сценарију Вање Булића режисер Срђан Драгојевић, инспирисан догађајима из Бродарског тунела, снимио је филм ,,Лепа села лепо горе”.
