Пољска уставна криза додатно се продубила у четвртак, након што је полиција спријечила Богдана Свјечковског, оспораваног предсједника Уставног суда, да уђе у сједиште те институције у Варшави, упркос одлуци Врховног суда којом је поништена његова суспензија.
Свјечковски, бивши државни тужилац близак опозиционој странци Право и правда (ПиС), стигао је пред зграду заједно са суспендованим потпредсједником суда Бартломејом Сочанским и судијама Станиславом Пјотровичем и Јарославом Вирембаком. Полицији је предочио одлуку Врховног суда од уторка, којом су поништене суспензије њега и Сочанског, тврдећи да им она омогућава повратак на дужности.
Међутим, суткиња Ана Корвин-Пјотровска, која тренутно води Уставни суд, одбацила је надлежност Врховног суда у овом случају. Према њеном тумачењу, о суспензијама може одлучивати само дисциплински суд унутар Уставног суда, због чега оне и даље остају на снази. Полиција је одбила да отвори капију.
Свјечковски је најавио да ће затражити помоћ судског извршитеља, уз поруку да ће покушати поново наредне седмице.
Министар правде Валдемар Журек такође је оспорио одлуку Врховног суда, наводећи да су судије које су је донијеле именоване путем система чија се легитимност доводи у питање.
Сукоб је ескалирао 30. октобра, када је Корвин-Пјотровска, позивајући се на статус најдуже активне суткиње, суспендовала Свјечковског и Сочанског те преузела управљање институцијом.
Предсједник Карол Навроцки, политички савезник ПиС-а, тада је прекинуо службено путовање и вратио се у Варшаву, оптужујући власти за напад на независност правосуђа. Премијер Доналд Туск одбацио је оптужбе, тврдећи да његова влада покушава да заштити суд и обнови уставни поредак.
Пољски спор око правосуђа траје од 2015. године, када је ПиС дошао на власт и почео да мијења начин именовања судија и организацију судова. Те реформе изазвале су дуготрајне сукобе са Европском унијом и европским правосудним институцијама због питања независности пољског правосуђа.
