Пише: Бошко Вукићевић
Пропада пројекат враћања Срба у вјечиту опозицију – узалудан поход крвомутника
Могло би се констатовати да данас постоје три политичко-интересне групације које предано дјелују у циљу повратка мафиократског ДПС-режима на власт и поновног и коначног смјештања српског народа у Црној Гори у статус вјечите опозиције.
То су: стара гарда ДПС-а окупљена око бившег диктатора Ђукановића и бизнис-елите поражене клептократије, затим – моћни дјелови политичког и пословног естаблишмента државе Хрватске и, коначно, одређени дјелови српске политичке и медијске заједнице који се баве свакодневном дискредитацијом српских представника у власти.
Иако на први поглед ове три групације дјелују разнородно, само наивни посматрач збивања неће уочити да оне дјелују синхронизовано у политикама остварења циљева. Без икакве сумње, постоји њихова сарадња и заједничка стратегија у достизању таквих циљева. У ту сврху, они дијеле исте текстове на друштвеним мрежама, који се баве уношењем раздора унутар српске друштвене, политичке, и религијске заједнице. Смисао таквих политика је креирање неслоге, свађалачке атмосфере и обесмишљавање било каквог бољитка у црногорском друштву, након обарања клептократије прије 6 година, не само за српски народ, већ генерално. Њих сам, у једном од претходних осврта на тему, назвао – крвомутницима.
Као што сам навео, циљ ових удружених групација јесте повратак ДПС-а и смјештај Срба у статус вјечите опозиције. Такав сценарио подразумијева неку врсту “контрареволуције” клептократа, тј. негирање свих тековина литијског покрета, који је оборио диктатуру, а тичу се демократизације друштва, заштите православља и општенародног помирења у Црној Гори.
Ако би се, којим несрећним али мало вјероватним случајем такав сценарио остварио, за црногорске грађане – и поготово за српски народ – посљедице би биле драматичне. Прије свега, ДПС би анулирао видљиво и суштинско побољшање положаја српског народа након пада диктатуре 2020. године, а поготово послије уласка политичких представника Срба у власт.
Било би отпуштено од 15.000 до 20.000 Срба који су запослени у црногорским државним институцијама и предузећима након избора 30. августа 2020. године. Број грађана српске националности у државној управи би се вратио на “пристојну мјеру” од 7,3% (како је било у периоду прије ослобођења Црне Горе 2020. године) и била би наново успостављена институционална дискриминација.
Надаље, ДПС би поново ускратио политичке слободе а српски народ би опет био искључен из процеса одлучивања.
На крају, политике крвомутника би засигурно оспориле нови Закон о слободи вјероисповијести и Темељни уговор, чиме би се положај Српске православне цркве опет довео у питање.
Најозбиљнији фактор у пројекту враћања Срба у статус вјечите опозиције представљен је свакако у дјеловима садашњег и бившег хрватског естаблишмента, који и ових дана пишу хвалоспјеве бившем диктатору Милу Ђукановићу. Међутим, колико год и такав фактор озбиљно дјеловао, нити он, нити ови преостали, мање озбиљни, немају никакву шансу у супростављању процесу демократизације Црне Горе и повратка наше земље сопственој суштини.
Српски политички фактор у нашој држави није губио вријеме, већ је стекао моћне савезнике и пријатеље на Западу, који не желе повратак Мила Ђукановића нити заустављање интеграционог процеса. И тај политички фактор преноси значајну поруку својим гласачима: сви најзначајнији циљеви, прије свега они идентитетски, биће остварени, уз мудрост, стрпљење и саборност.
