
Премијер Милојко Спајић на Форуму о проширењу ЕУ у Бриселу нагласио је да Црна Гора преговара дуже од деценије, али да је од 2023. године фокус био на добијању Извјештаја о испуњености привремених мјерила (ИБАР), након чега су све снаге усмјерене на завршна мјерила.
“Све тешке одлуке подигли смо на највиши ниво извршне власти. Посљедњи задатак из завршних мјерила испуњен је прије непуне три седмице, тако да смо технички 100% спремни”, казао је Спајић.
Он је објаснио да су преговарачке позиције прослијеђене Европској комисији и Савјету ЕУ, те да сада наступа фаза интензивне дипломатије како би се 27 држава чланица увјерило да је пријем Црне Горе и у њиховом интересу.
Спајић је додао да су кључни мотиви Црне Горе заједничке вриједности – владавина права, људска права и демократија – али и приступ јединственом тржишту.
Европски комесар за економију Валдис Домбровскис изнио је податке ММФ-а који показују да је земљама које су приступиле ЕУ 2000-их година БДП по глави становника након 15 година био за 47% већи него у сценарију без чланства.
“Анализе показују да би земље Западног Балкана и Молдавија могле остварити раст БДП-а по глави становника од 30% до 35% унутар једне деценије од приступања”, рекао је Домбровскис, подсјећајући на финансијску подршку кроз План раста за Западни Балкан вриједан 6 милијарди еура.
Он је нагласио да проширење користи и постојећим чланицама кроз јачање ланаца снабдијевања и већу тежину ЕУ на глобалној сцени, закључивши да се радује новим чланицама, “почевши од Црне Горе, 28. чланице до 2028. године”.
Премијер Албаније Еди Рама кратко је прокоментарисао позицију сусједа, истичући кроз шалу да је Црна Гора, иако најмања, “објекат љубоморе” осталих земаља у процесу преговора




