
Комисија за реализацију концесије за Аеродроме Црне Горе (АЦГ) заједно са консултантима из Међународне финансијске корпорације (ИФЦ) тренутно усаглашава све детаље јавног позива и дефинисања потенцијалног уговора о концесији, који ће садржати права и обавезе концесионара. То ће бити завршено до краја године, а одлука о концесији биће у првој половини 2025. године казала је у интервју ,,Вијестима” министарка саобраћаја Маја Вукићевић, додајући да је ова Влада обавезна да заврши започети поступак у вези концесије који предуго траје.
Она је истакла да није експлицитно против концесија за црногорске аеродроме, али је задржала балансиран приступ по овом питању, како би пажљиво испитали обје могућности: и модел концесије и модел у којем би држава кроз инвестициони аранжман сама оспособила аеродроме.
Министарка је казала да је израда главног пројекта за ремонт жељезничке пруге на дионици Голубовци – Бар у завршној фази, а за наредну годину је планирано потписивање финансијског споразума са водећим финансијским институцијама Европском инвестиционом банком (ЕИБ) и Европском банком за обнову и развој (ЕИБ), као и почетак реализације пројекта.
Што се тиче одлуке о концесији црногорских аеродроме, она још увијек није донијета. Поступак је у току већ неколико година, оно што могу рећи је да је Влада Црне Горе формирала међуресорну Комисију за реализацију поступка концесије аеродрома, у којој се налази тринаест чланова који су предложени из различитих ресора, а на чијем челу је потпредсједник Владе Ник Ђељошај.
Да ли ће бити концесије зависиће од конкретних понуда које будемо добили, свакако је то једна одлука коју треба пажљиво донијети јер се ради о вриједној државној имовини.
Као министарка саобраћаја нијесам експлицитно против концесија за црногорске аеродроме, али сам задржала балансиран приступ по овом питању, како бисмо пажљиво испитали обје могућности: и модел концесије и модел у којем би држава кроз инвестициони аранжман сама оспособила аеродроме, побољшала инфраструктуру и проширила њихове капацитете.
У мају су потписани уговори о кредиту и гранту за пројекат унапређења црногорске жељезнице у оквиру кога ће бити реконструисано 167 километара жељезничке пруге. У којој је фази је овај пројекат, односно, шта је преостало да се уради да би радови на реконструкцији почели и да ли је нешто од одобреног новца повучено?
Осим овог гранта, Црној Гори су крајем 2023. године одобрена и средства у износу 112,62 милиона еура за ремонт дионице Голубовци – Бар. Израда главног пројекта за ову дионицу је у завршној фази, а за наредну годину је планирано потписивање финансијског споразума са водећим финансијским институцијама (ЕИБ и ЕБРД – Европска банка за обнову и развој), као и почетак реализације пројекта. У овом тренутку у току је и реализација пројекта санације три тунела на прузи Врбница – Бар, пројекта који се финансира у оквиру ЊБИФ гранта и кредитног аранжмана са ЕИБ банком у укупном износу 40 милиона еура.
У оквиру пројекта набавке возова, прије свега морам поменути да је ЕБРД уз Уговор о кредиту опредијелила додатних 700.000 еура за реализацију три компоненте. Једна од компоненти односи се на консултантску помоћ за потребе јединице за имплементацију пројекта набавке возова. У току је јавни позив за избор консултаната и очекујемо да ће до средине децембра овај поступак бити окончан, како би Жељезнички превоз (ЖПЦГ) формирао тим за реализацију ове набавке. Уколико све активности буду реализоване у складу са планираном динамиком, припрема тендера ће бити завршена до априла 2025. године. Такође, у процедури је избор консултанта за припрему новог Уговора о обавези пружања услуга превоза путника од јавног интереса, који закључују Влада Црне Горе и жељезнички превозник, што је друга компонента пројекта, док се трећи дио односи на избор консултанта који ће дати приједлог унапређења корпоративног управљања ЖПЦГ, у складу са препорукама ЕБРД.
Евидентно је да стање које је затечено у жељезничким компанијама није најбоље, стање дуга према држави као и међусобна дуговања веома негативно утичу на пословање жељезничких компанија у смислу примјене Закона о привредним друштвима. Будући да жељезничке компаније годинама имају негативне билансе (са спорадичним изузецима), на њих се примјењује и Закон о зарадама запослених у јавном сектору.
У складу са дефинисаном динамиком, закључење Уговора о пројектовају и изградњи прве наредне дионице аутопута, тј. дионице Матешево – Андријевица планирано је у првој половини 2025. године, након чега би се створили услови за почетак израде главног пројекта и извођење припремних радова, односно саме изградње ове дионице. Закључењу уговора претходе активности које се спроводе по процедурама и правилма ЕБРД, и свака радња мора бити одобрена од стране ЕБРД-а.
Који су планови министарства да гради наредне дионице аутопутева према Србији, Јадранско – јонски према БиХ и Албанији, као и краке брзих цести и аутопутева према Сарајеву у Приштини? Да ли ће се ови пројекти финансирати из буџета, ЕУ фондова и задуживања или се планира и концесиони облик градње гдје би инвеститори градили и добили право управљања и наплате путарине?
Просторним планом Црне Горе до 2040. године препознати су сљедећи развојни коридори: источни, западни, централни, приморски и сјеверни развојни коридор. Ове коридоре чине саобраћајни правци, тј. примарна саобраћајна мрежа у виду аутопутева и брзих саобраћајница које се у складу са стратешким и планским документима надовезују на мрежу саобраћајница држава региона и даље на европске коридоре чиме се стварају предуслови за конкурентно тржиште и интеграцију Црне Горе у регионалне економске токове.
Министарство саобраћаја и Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре у јулу 2018. године закључили су Меморандум о разумијевању и сарадњи на реализацији инфраструктурних пројеката између Владе Црне Горе и Владе Републике Србије. Меморандум предвиђа одржавање консултације о могућим условима и модалитетима сарадње, у складу са добром међународном праксом и примјенљивим прописима, у циљу заједничког наступа према свим трећим заинтересованим субјектима и доступним изворима средстава за финансирање реализације инфраструктурних пројеката које су стране препознале као стратешки важне у оквирима својих надлежности.
У претходном периоду одржани су састанци са колегама из Републике Србије о сагледавању најбољег модела наставка изградње аутопута, како са наше тако и са стране Републике Србије, чиме бисмо имали у потпуности изграђен аутопут од Подгорице до Београда. У периоду пред нама приступиће се детаљнијем сагледавању најбољег начина реализације дионице од Андријевице до Бољара, односно од Пожеге до Бољара.
Тренутно се ради Стратегија развоја друштва за наредних пет година, а Министарство саобраћаја је у комуникацији са ТоМонтенегром око исте. Очекујемо да ће бити достављена до краја ове године. Ова стратегија треба детаљно да разради план развоја друштва. Министарство саобраћаја ће у оквиру својих надлежности и у складу са важећим прописима учинити све што је у опису посла министарства како би авио-доступност била на много бољем нивоу него што је то тренутно.
Већ дуги низ година постоји отворено питање наслијеђеног дуга Монтекарга према предузећу ,,Железнице Србије”, који је настао по основу РИВ најамнине. Износ дуга је 526.547,81€, док је на исти обрачуната камата у износу од 565.770,38€. Током билатералне посјете Србији, отворила сам ово питање са доскорашњим министром грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Србије Гораном Весићем и постигнут је договор да се отпише камата, а да се питање дуга ријеши потписивањем протокола између двије компаније.
Извор: Вијести