Која то авет изван ума
Трагом оног душманског куршума
Мржњом се баца на твоје лице
Милице?
Зар опет си крива, мило дете
За све гадости ове планете,
Па опет лају звери – убице
Милице?
Има ли краја овом лудилу
Чопорима огрезлим у беснилу
Што крвљу трују љубичице,
Милице?
Ал залуд би да ти угасе осмех
Да ти наплате свој смртни грех
Узалуд, ћерко, безгршнице,
Милице!
Емило Лабудовић
