Foto: europa.eu
Први дан јула донио је уобичајену смјену на челу Савјета Европске Уније. Тако је Шпанија преузела ротирајуће предсједавање од Шведске, а премијер Педро Санчез је први дан отпутовао у Кијев како би показао непоколебљиву подршку Уније тој земљи.
“Европска унија је изграђена да спријечи нове ратове. Ми бирамо да будемо заједно, уједињени у различитостима, и то нас чини јачим”, казао је Санчез.
Шеф европске дипломатије казао да је кандидатура Украјине дала подстицај процесу проширења.
“Чињеница да је Украјина кандидат дала је подстицај процесу због хитности у којој се та земља налази. И, наравно, тражи од шпанског предсједништва да то подржи и погура напријед, што ће свакако учинити”, казао је шеф спољне политике ЕУ Жозеп Борел.
А да ли је то добар знак и за земље Западног Балкана које већ дуго стоје пред вратима Уније? Како је недавно саопштио аустријски шеф дипломатије неколико земаља чланица Уније намјеравају досљедно и кончно да спроведу нешто конкретније када је ријеч о проширењу ЕУ на регион.
“Изгубили смо 20 година. Тада смо обећали да будућност сваке државе на западном Балкану лежи у Европској унији. И да, изгубили смо замах. Хајде да се увјеримо да нијесу стављени у други план. Јер, сада имамо брзу стазу за Украјину и сервисну линију за Западни Балкан. То није нешто за шта се залажемо”, казао је министар вањских послова Аустрије Александер Шаленберг.
Шта ће се од тога остварити у наредних шест мјесеци шпанскогпредсједавања Унији, показаће вријеме. Оно што јесте извјесно је да ће до краја године на врху агенде бити четири приоритета – повратак индустрије у Европу, зелена транзиција, јачање социјалне правде и јединство ЕУ-а. Осим тога, Шпанија ће настојати да закључи законодавни процес о новом пакту о миграцијамаи азилу, реформи тржишта енергије и о новим фискалним правилима.
