У марту је нови министар спољних послова Кине Ћи Ганг елоквентно говорио о стању кинеско-руских односа.
У марту је нови министар спољних послова Кине Ћи Ганг елоквентно говорио о стању кинеско-руских односа.
“Што свет постаје нестабилнији, то је Кини и Русији све већи императив да стално унапређују своје односе… Стратешко партнерство сигурно ће јачати и јачати”, рекао је.
То је некима на Западу деловало неискрено, пише Валерие М. Худсон у ауторском тексту објављеном на Натионал Интересту (НИ).
Професорица на катедри Бушове школе за државну управу и јавне службе на Универзитету Теxас А&М додаје да је, узимајући све у обзир, Русија “добила по носу” и крвари у Украјини, што није само неугодно са гледишта политике моћи (ко жели да га виде као неког ко подржава губитничку страну?), него је, такође, довело до повећања јединства и величине НАТО-а.
Надаље, Руси су Кинезима очито рекли да очекују ограниченију “специјалну војну операцију” – не инвазију пуног опсега, која укључује злочине против човечности.
Кинески мировни план у 12 тачака
Осакаћени савезник може се показати теретом и сметњом, али савезник који потенцијално пређе нуклеарни праг доноси катастрофу, наводи Худсон.
Кина ипак има веће жеље којим се жели посветити, додаје.
Сања о замени поретка под водством Запада с поретком под водством Кине и планира властиту инвазију на територију који сматра делом своје националне баштине.
Неки сматрају да недавно предложени кинески мировни план у 12 тачака показује њену жељу да види како се њен савезник Русија повлачи из дугог, мукотрпног посредничког рата са Западом, док истовремено Москва чува образ.
Преговори о таквом прекиду ватре такође би поштедели Кину болног избора да ли да изазове по Пекинг болне западне економске санкције или не ако буде присиљена наоружати Русе како они не би били поражени.
Уосталом, кинески филозоф Сун Цу је рекао: “Победа долази из проналажења прилика у проблемима.”
Иако дефинитивно постоје неке лоше стране за Кину у њеном тренутном односу с Русијом, постоји и врло добра страна, пише Худсон.
Посрнули савезник постаје још више овисан о вама, јер је Кина постала незамењива за опстанак Русије, а то Кини нуди значајну моћ над својим суседом.
Неправедности Аигунског споразума из 1858.
Пекинг је већ договорио велика смањења цена енергената које купује од Москве.
Русији требају рубље, а Кина је прилично вољна играти ту игру, за одређену цену.
Уз та смањења цена енергената, Кина је договорила повољне услове за кинеска улагања у кључну руску инфраструктуру, као што су цесте и луке, па чак и пољопривредно земљиште.
Иако увети тих споразума нису јавни, слична кинеска улагања у другим земљама била су условљена контролом већом од просека над добијеном имовином, пише Худсон.
Велик део кинеских улагања концентрисан је на руски Далеки исток, који је последњих година тако брзо расељен да бележи невероватну стопу “раста” становништва од 33 посто.
Занимљиво је, пише Худсон, да је истакнути академик Јан Јуетонг, који је прошле године писао за Фореигн Афаирс, коментирао: “Недуго након почетка сукоба, неки антируски настројени кинески корисници интернета почели су понављати тврдње о неправедности Аигунског споразума из 1858. године, којим је уступљено 596.000 квадратних километара кинеске територије Русији.”
Пекиншки уговор из 1860. године, према којем је још већи део североисточне Кине дат Русима, такође је споменут.
Драматичан пад руске продаје оружја
Де фацто, кинеска колонизација руског Далеког истока могла би бити једна од прилика које Пекинг види с обзиром на ослабљено стање северног суседа, што би могло утицати на нову кинеску иницијативу “Поларног пута свиле”.
Постоји још неколико попратних корисности због посртања Русије, попут драматичног пада руске продаје оружја на међународном тржишту.
Не само да Кина може преузети неке од купаца, већ то, такође, значи да ће земље које Кина не жели да Русија наоружава, као што је Вијетнам, имати прекид у испоруци, пише Худсон.
У исто време, међутим, Кина такође важе колико цела ситуација помаже или штети њеној визији поновног преузимања Тајвана у блиској будућности.
Иако неспособност Руса засигурно мора натерати Кину да стане и размисли – њени властити војници и официри једнако су нетестирани у борби као што су то били Руси – наоружавање Украјинаца је скупо и убрзано исцрпљује западне залихе система оружја и муниције.
Например, влада Велике Британије управо је објавила извештај у којем се наводи да ће земљи требати десет пуних година да замени залихе оружја дароване Украјини, наводи се у тексту Натионал Интереста.
Из средишта Вашингтона се чује да Сједињеним Америчким Државама такође понестаје неких система и муниције због онога што су послали Украјини.
Велики стратези у проблемима виде прилику
И док је администрација Џоа Бајдена намерно помагала тајванску владу на вишем нивоу и чешће него што су то чинили претходни председници, колико дуго САД може фигуративно палити свећу са оба краја а да не наруши властиту способност да се бори?
Упетљавање Америке у дуги, дуготрајни сукоб, какав је украјински рат, итекако је у националном интересу Кине, пише Худсон.
Је ли Русија тег око врата Кине?
Или, алтернативно, да ли руска слабост пружа Кини мноштво прилика да осигура своје националне интересе?
Велики стратези у проблемима виде прилику, а домовина Сун Цуа свакако није изузетак, наводи Худсон у ауторском тексту објављеном на Натионал Интересту, преноси Ал Џазира.
