ЕУ и САД желе литијум Јужне Америке, Боливија брани уговор с Кином

Порука „даље руке од нашег литијума“, коју је боливијски председник Луис Арсе упутио Американцима уз изјаву да Боливија неће одустати од уговора с Кином о експлоатацији великих залиха свог литијума, иако то тражи Вашингтон, наишла је на одјек и у медијима ЕУ.
Боливијски председник је у оштром одговору на изјаву америчког генерала Лауре Ричардсон, команданта Јужног крила војске САД, да Кина улагањима у Јужну Америку „злоћудно делује“ и угрожава безбедност САД, предочио да кинеско улагање има и нови квалитет, јер укључује пренос технологије за директну експлоатацију из боливијских сланих језера.

У освртима европских медија се указује и на велику заинтересованост посебно Немачке и Француске да с Аргентином, Чилеом и Боливијом, које имају 60 одсто светских залиха литијума, уђу у послове с експлоатацијом тог кључног метала за прелазак на производњу електричних и напуштање аутомобила на бензин и дизел, што би ЕУ хтела да постигне до 2035.

Медији наводе да се француски председник Емануел Макрон спрема да посети тамошње земље богате залихама литијума.

Немачки канцелар Олаф Шолц већ је недавно посетио Аргентину, Чиле и Бразил који је за Немачку најважнији трговински партнер у региону, будући да тамо послује преко 1.000 немачких фирми међу којима су Мерцедес-Бенц и Фолксваген, које имају велике планове за производњу електричних аутомобила на литијумске батерије.

Генерал Лаура Ричардсон је у говору у америчком Конгресу предочила да је Јужно крило армије САД „одговорно за Латинску Америку и Карибе“, и пошто се пожалила да нема западних инвестиција у то подручје, ставила до знања да Кина то попуњава улагањем у кључне инфраструктуре и сарадњу на пољима економије, технологије, информатике, политике.

Председник Боливије Арсе се заложио за тесну сарадњу Аргентине, Чилеа и Боливије у експлоатацији литијума и посебно затражио да те земље „саме одлучују о цени која ће одговарати нашим привредама“.

Агенција Блумберг јавља да Аргентина, чиле, Боливија и Бразил преговарају о тешњој сарадњи у вађењу својих великих резерви литијума, али и сопственој производњи литијумских батерија и електричних аутомобила.

Ове земље са 60 одсто светских резерви и Бразил, као и Аргентина, с великим капацитетима производње аутомобила, настоје да се „укључе у светске ланце производње аутомобила на литијумске батерије“.

То би био, наводи Блумберг, и неки одговор на недавно усвојени амерички закон за сламање инфлације ИРА, али којим су понуђене субвенције од 370 милијарди долара домаћим и иностраним произвођачима који би у Америци правили електричне аутомобиле и другу „зелену технологију“ и обновљиве енергенте без нафте, гаса и нуклеарног процеса.

Велики проблем је, међутим, глобална несташица литијума и зато је цена метричке тоне тог метала са 8.000 долара пре две године сад достигла 60.000 долара.

Литијум се у Јужној Америци вади из великих сланих језера, али такав начин производње може бити проблем за воду за пиће. Испумпавање сланог раствора доводи до пада нивоа подземних вода, реке и мочваре могу да пресуше и у неким регионима може да дође до несташице воде за пољопривреду.

Аргентина, Чиле и Боливија зато пажљиво склапају уговоре и траже од инвеститора да природу што је могуће више заштите.

Око 47 процената светске потражње за литијумом 2022. године је намирено експлоатацијом чврстих стена у аустралијским рудницима, 35 одсто је добијено из јужноамеричких сланих језера, 15 процената из Кине и нешто мање од једног процента из Зимбабвеа, Португалије и Северне Америке.

Највеће залихе и то 21 милион метричких тона (једна метричка тона је 1.000 килограма) литијума има Боливија, Аргентина 19 милиона, Чиле 9,8, САД 9,1, Аустралија 7,3, Кина пет милиона тона, док рецимо Немачка има залихе од 2,7, Чешка 1,3, Србија 1,2, а Русија милион метричких тона.