Getty Images
Нови подаци показују да све више Кинескиња жели да има само једно дете или да уопште нема децу. ББЦ је разговарао са три Кинескиње да би чуо њихове приче.
„Не могу да приуштим децу”, каже Глорија, која је удата и у тридесетим.
Она је израчунала да би је коштало око 2.400 долара месечно, поред других већ постојећих издатака, да одгаја дете тамо где живи у Кини.
„Било би то 3.000 јена (436 долара) за дневне трошкове као што је храна, 2.000 јена (291 долара) за вртић, 1.000 јена (145 долара) за повремено чување ако је потребно и најмање 10.000 (1.456 долара) за школовање.”
Глорија ради хонорарно као наставница у основној школи у покрајини Гуангдунг у јужној Кини.
Број становника Кине опао први пут после 60 година
Колико људи може да поднесе Земља
Пет начина на које земље решавају проблем старења становништва
Просечна примања оних који раде у приватном сектору у том делу земље износе око 6.000 јена месечно (873 долара).
Као једино дете у својој породици, због кинеске политике једног детета, она каже да мора да се усредсреди на исплаћивање хипотекарног кредита и на штедњу новца за остареле родитеље.
Смањење броја становника
Кина пролази кроз демографски преокрет: њена популација је у опадању први пут после шест деценија.
А нови подаци показују да већина Кинескиња жели само једно дете или да не жели деци уопште.
Проценат Кинескиња које немају децу скочио је са 6 одсто из 2015. на 10 одсто 2020. године, према скорашњој анкети Кинеског истраживачког центра за становништво и развој.
Ови подаци показују и да Кинескиње у годинама за рађање имају ниже планове наталитета, са просечним жељеним бројем деце који је 2021. године пао на 1,64, за разлику од 1,76 из 2017. године.
И док друге азијске земље као што су Сингапур, Јапан и Јужна Кореја такође имају наталитет који износи мање од два, већина људи тврди да и даље жели двоје деце.
У Кини то није случај.
„У овом смислу, Кина је изузетак, зато што не само да је стварни наталитет низак, већ су и жеље за наталитетом ниске”, каже доктор Шуанг Чен, ванредни професор међународне социјалне и јавне политике у Лондонској школи економије и политичких наука.
И док је Кина отпочела своје „две седнице” политичких састанака – најважније током године – 4. марта, политички саветници изнели су различите предлоге како поспешити наталитет.
Сугестије укључују помоћ неудатим женама да замрзну јајне ћелије и да се укину школарина и трошкови набавке уџбеника од вртића до факултета.
Друга идеја је да се деци са невенчаним родитељима доделе иста права.
У Кини, деца са невенчаним родитељима имају потешкоће да добију „хукоу”, званичну регистрацију домаћинства неопходну за образовање, здравствену заштиту и социјалну помоћ, а трошкови администрације умеју да буду високи.
Живот у жрвњу
Високи трошкови одгоја детета један је од главних разлога зашто Кинескиње не желе да рађају.
У Кини, утркивање са вршњацима почиње малтене од тренутка рођења – родитељи покушавају да вас упишу у добру школу купујући куће близу популарних школских дистрикта и пријављујући децу на разне ваннаставне активности.
„Не желим да донесем нови живот у једно тако немилосрдно, компетитивно окружење”, каже двадесетдвогодишња студенткиња Миа.
Рођена у градићу у северној Кини, Миа је открила да се њено образовање свело на испите.
Полагала је изузетно тешки национални кинески пријемни испит за упис на факултет, познат као Гаокао, и ишла на престижни универзитет у Пекингу.
Али она каже да се све време осећала под стресом.
Због чега Србија губи битку са белом кугом – пет разлога
Зашто је попис у Србији важан и ко су људи који пописују становнике
Први пут с лаптопом на пописивање: Шта ће бити ново на попису у Србији
Дипломци данас, истиче она, морају да се надмећу са онима који су имали средстава да студирају у иностранству.
„Такође, за ту додатну едукативну подршку треба новца”, каже Миа, која не верује да може да заради довољно да би њено будуће дете добило такве прилике.
„А ако не могу да обезбедим детету да напредује на овај начин, зашто бих га онда доносила на овај свет?”
Равнотежа између живота и посла
Жене које је интервјуисао ББЦ на кинеском поменуле су још и негативни утицај на њихову каријеру као један од фактора зашто су се одлучиле да немају децу.
На разговорима за посао, жене су се присетиле како би их увек питали да ли у наредних неколико година планирају да имају децу.
Оне кажу да ако одговоре потврдно, шансе да буду примљене су ниже или имају мање шансе да ће напредовати на послу.
„Равнотежа између живота и посла је фактор који истичу многе Кинескиње у вишем образовању када размишљају да ли су спремне за бебу”, каже за ББЦ докторка Јун Жоу, ванредна професорка социологије са Универзитета у Мичигену.
„Рад је за њих самоостварење”, каже она.
„На тржишту рада ионако препуном родне дискриминације, тешко је одлучити се између каријере и детета.”
‘Доживела сам малтретирање на интернету кад сам рекла да не желим да рађам’
Као и многи млади људи који воле да деле своје животе на друштвеним мрежама, Миа је снимила видео у ком је објаснила зашто не жели да има децу и то објавила на интернету.
На њено велико изненађење, добила је стотине увредљивих коментара.
Многи су је оптужили да је себична.
Неки су рекли да нема појма о животу јер је још у раним двадесетим.
„Ти немаш права да кажеш тако нешто. Види да ли ћеш и даље тако да мислиш кад будеш у четрдесетим”, рекао је један корисник.
„Кладим се у 10.000 долара да ћеш зажалити”, додао је други.
Неки су чак отишли толико далеко да је назову „страном агенткињом” која „наводи” људе да не рађају.
Кинеска влада је увела политику три детета у мају 2021. године као реакцију на резултате пописа из 2020. године, који показују да су кинеске мајке те године родиле само 12 милиона беба, што је најнижи број рођења још од 1961. године.
Влада је последњих година уводила много нових политика како би подстакла људе да имају више деце.
Али због ниског наталитета у Кини, у очима неких, жена која одбија да рађа штети самој држави.
„То је моја лична одлука. Не залажем се за идеју да нико не рађа. Поштујем људе који желе децу”, тврди Миа.
‘Водила сам тешку битку’
Изневеривање породичних очекивања у вези са имањем деце уме да буде подједнако проблематично.
„Водила сам тешку битку”, каже тридесетчетворогодишња Јуан Суепинг.
Будући да је рођена и одрасла у руралном крају у ком се рађање дечака због продужетка породичне лозе сматра дужношћу жене, имала је проблема кад је одбила да рађа.
Јуан и њена старија сестра нису могле да иду на студије, иако је она била међу три најбоље ученице у својој средњој школи.
Њени родитељи платили су даље школовање само њеном млађем брату.
„Моји родитељи су одувек говорили: ‘У чему је сврха да девојка студира? Пре или касније, удаћеш се и остати код куће да подижеш децу”, присећа се Јуан.
Кад се њена тетка, која је у сличним годинама, развела, оставши сама да одгаја двоје деце, то ју је још више обесхрабрило.
„Не верујем више у институцију брака”, каже она, која се преселила из родитељског дома у велики град, где ужива у самосталности.
„У слободно време читам и дружим се са пријатељима. Осећам се слободно.”
