Американци, судећи према данас објављеним резулатима истраживања, сматрају да медијске куће својим начином извјештавања више чине штету него што доносе доброг на плану демократије и политичке поларизације у Сједињеним Америчким Државама.
Како показује анкета Центра за испитивање јавног мњења Асошијетед преса и организације за људска права Роберт Ф. Кенеди, готово три четвртине одраслих Американаца сматра да медијске куће подјарују политичке поделе у земљи, а нешто мање од половине испитаних каже да има мало или нимало поверења у способност медија да о догађајима извештавају поштено и тачно.
Истраживање, објављено уочи Дана слободе штампе који пада у наредну сриједу, показује да Американце значајно брину дезинформације, и улога коју у њиховом ширењу имају медији, политичари и власници друштвених мрежа – али многи од њих су такође забринути због све већих пријетњи по безбједност новинара.
“Вијести потпаљују људе”, каже 53-годишње Барбара Џордан, припадница Демократске странке САД из Кантаса, која каже да претражује интернет у потрази за информацијама умјесто да само конзумира оно што види у информативним емисијама на телевизији. “Боље је гуглати и тако учити шта се дешава. Вјерујем интернету више него телевизији”.
Како оцјењује АП, губитак поверења у мејнстрим медије гура многе Американце ка друштвеним мрежама и непоузданим сајтовима који шире обмањујуће тврдње и могу се лако претворити и страначке “мехуре” са ефектом еха, што води ка даљој поларизацији.
Премда танка већина испитаника каже да имају неки ниво поверења у способност медија да извештавају о дешавањима на потпун и поштен начин, само 16 одсто каже да има великог повјерења, а чак 45 одсто каже да нема – никаквог повјерења.
Четворо од десеторо испитаних сматра да медији шкоде америчкој демократији док само двоје од десеторо каже да медији имају заштитну одлуку. Четворо од десеторо не налази себи ни у једној од ових категорија.
Републиканац из Лонг Ајленда у Њујорку Џо Салења сматра да страначки кабловски канали и друштвене мреже код многих Американаца стварају утисак да су једни другима – непријатељи, и да то “раздире земљу”, а да се ситуација погоршала од предсједничких избора 2016. године на којима је победио Доналд Трамп.
Републиканци медије гледају са већим неповјерењем него демократе, па тако 61 одсто републиканаца, 23 одсто демократа и 36 одсто независних сматра да медији наносе штету демократији. Већина са обје стране партијске подјеле сматра да медији потпаљују политичке подјеле, али прије ће републиканци него демократе рећи да се то дешава баш много.
Такође, више републиканаца него демократа сматра да је медијско извештавање под снажним утицајем америчке владе и политичких гледишта самих новинарима.
Испитаници указују на појаву да једна станица покрива догађај који друге станице игноришу, што поставља питање коме вјеровати.
Истраживање показује да фрагментације медијског екосистема, углавном под утицајем интернета, доприноси поларизацији.
Забринутост због дезинформација уједињује Американце из обе партије, па девет од 10 одраслих испитаника сматра да су дезинформације проблем, а трећина каже да сваки дан виђа вијести са лажним тврдњама политичарима и манипулативним вестима.
Двије трећине испитаника чим види неку вијест на друштвеним мрежама очекује да она буде – нетачна.
