У недељу увече, Ханес Лот из АфД-а победио је независног кандидата Нилса Наумана у градићу Рагун-Јесниц у покрајини Саксонији-Анхалт. Тако је постао први градоначелник АфД-а у Њемачкој. То се догодило недељу дана након што је кандидат АфД-а Роберт Зеселман побједио такође у другом кругу избора у округу Зонеберг у Тирингији.
Ти резултати потврђују тренд уочљив у анкетама широм земље: десничарску популистичку странку АфД тренутно подржава 20 одсто њемачких бирача, исто колико и социјалдемократе (СПД) канцелара Олафа Шолца.
Политички аналитичари не слажу се око разлога за тај тренд. Неки сматрају да су томе доприњели недавни сукоби у савезној влади, прије свега око климатских промјена. „Политика владајуће коалиције узнемирава људе“, указује Урсула Минх, директорка Академије за политичко образовање Туцинг из Баварске. „Мислим да се људи који су генерално били незадовољни политиком, сада све више окрећу АфД-у.“
Студије потврђују подршку популизму
Студија коју је прошле недеље представио Универзитет у Лајпцигу нуди једноставније, иако дубоко забрињавајуће, објашњење: многи њемачки гласачи, посебно они са истока земље, имају расистичке ставове.
Подједнако алармантни су и резултати једног другог истраживања објављеног 29. јуна, који показују да популистички курс АфД-а добија све већу подршку међу становништвом. Студија Института за друштвена истраживања Синус, показала је да се 56 одсто људи у Њемачкој слаже с популистичким изјавама – прије двије године таквих је било 43 процента.
„Оно што тренутно уочавамо јесте да млађа, модернија средња класа, која је и боље образована, такође показује афинитет према АфД-у“, каже за ДW Зилке Боргштет, директорка института Синус. „Међутим, још не можемо да кажемо да ли је то због тога што друге странке немају одговарајуће програме или је то свјесна одлука.“
Колико популизма треба политичарима?
Канцелар Олаф Шолц инсистира на томе да успон АфД-а нема никакве везе са проблемима у његовој влади. Међутим, странка која се у ствари суочава с највећим изазовом, јесте опозициона Хришћанско-демократска унија (ЦДУ). Упркос томе што према анкетама има највећу подршку, она ипак не успјева да профитира од спорова у владајућој коалицији.
Лидер ЦДУ Фридрих Мерц био је приморан да одустане од свог обећања из 2019. да ће преполовити бирачку базу АфД-а. А после недавних успеха АфД-а, он је прошле недеље изјавио да Зелени остају „главни противник“ ЦДУ – иако је ЦДУ у коалицији са њима у шест од 16 њемачких покрајински влада.
Урсула Минх није сигурна да ли је стратешки мудро за ЦДУ да једноставно нападне Зелене. Уједно, сматра, она не би требало да одбија да се бави специфичним питањима, као што је питање имиграција. „Мислим да је важно да та странка покуша да се политички такмичи са АфД-ом“, каже она за ДW. „Не би требало само да се повуче и поручи: То је десничарска екстремистичка странка и ми не желимо ништа да имамо с тим.“
Како се носити са АфД-ом?
Многи конзервативни политичари у Њемачкој не слажу се око тога какав курс заузети када је реч о АфД-у. Неки избјегавају да користе емоције у својим обраћањима и умјесто тога покушавају да се представе као одговорни политичари. Хуберт Ајвангер, предсједник конзервативне и дјелимично популистичке Партије слободних бирача из јужне Баварске, бира другачију стратегију.
Он је баварски министар привреде и шеф мањег коалиционог партнера конзервативне Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ), а недавно је изазвао пометњу када је на демонстрацијама против климатске политике савезне владе рекао: „Сада је дошло вријеме када тиха већина треба да врати демократију у ову покрајину.“
Због таквог избора речи, сличних онима које користи АфД, многи су затражили његову оставку. Ајвангер је, међутим, нагласио да је његов говор био одбрана демократског центра. „Да мене нема, ова покрајина би била још више поларизована“, рекао је он, истичући притом да баварска АфД у анкетама добија само десет одсто гласова – упола мање од националног просјека.
Претња демократији?
Многи људи су посебно забринути због тога што тако велики број њемачких гласача бира АфД, упркос њеном отвореном расизму. То је странка која се сматра потенцијалном претњом по уставни поредак земље, а Савезна канцеларија за заштиту устава (БфВ), тј. немачка обавештајна служба за унутрашњост која је задужена да прати екстремисте, класификовала је поједине дјелове АфД-а као десничарске екстремисте, а комплетну странку као „сумњиви случај“.
На недавно одржаној конференцији за новинаре, предсједник Канцеларије за заштиту устава Томас Халденванг предложио је Њемцима да двапут размисле прије него што се одлуче да гласају за АфД. „То није посао БфВ-а“, критикује Урсула Минх. „У очима гласача АфД-а, такве изјаве делегитимишу БфВ, нарочито у источној Њемачкој. Они кажу: имамо довољно искуства са Штазијем и нећемо дозволити да нам ’службе’ говоре шта је исправно, а шта погрешно.“
Зилке Боргстет из института Синус увјерена је да етаблиране њемачке странке још не морају да паниче, упркос актуелним резултатима анкета. „Постоји десничарска екстремистичка база, али постоји и дио бирачког тијела који је под јаким утицајем тренутног расположења и реагује на њега“, каже она. То расположење би, сматра, до наредних савезних избора 2025. године могло и да се промјени.
