Орбанова влада настоји да свори националне тешкаше у одређеним секторима тако што ограничава и отежава дјеловање страних компанија, што је довело до тога да се одређен број њемачких компанија више не осјећа „добродошло“ у Мађарској, пише њемачки лист.
Мађарски премијер Виктор Орбан био је веома предусретљив према њемачким инвеститорима раније у својој каријери, али се овакво стање ствари у последње време драстично промијенило.
Како наводи „Шпигл“, овај тренд је почео са Орбановом најавом да се већи дио мађарске индустрије мора наћи у мађарским рукама, након чега су законодавци у Будимпешти донијели низ прописа који су отежали пословање страних компанија.
Метода коју користи Орбанова влада за остваривање овог циља сада је добро позната власницима њемачких компанија, пише њемачки недељник.
Прво, нежељени инвеститори бивају спутани бирократским ограничењима и условима, да би затим добили понуде за преузимање (дијела) власништва од мађарских предузетника, за које њемачки лист тврди да су неријетко блиски мађарском премијеру.
Иако се ријетко која од њемачких компанија усуђује да јавно протестује због настојања мађарске владе да оснажи домаће произвођаче, генерални директор издавача школских уџбеника „Клет“ из Штутгарта (присутан и у Србији) Филип Хаусман истакао је да Будимпешта жели да стране компаније буду у „неповољном положају“ у секторима где мађарска влада жели да створи националне корпоративне „тешкаше“.
„Неке њемачке компаније се више не осећају добродошло у тој земљи“, истакао је Хаусман, указавши да сигурност њихових инвестиција „више није загарантована.“
Повратак мађарског грађевинског сектора у руке Мађара
У случају грађевинских компанија и произвођача цемента, ту је и пропис којим се страном предузећу додаје 90 одсто „додатног рударског намета“, а за који њемачке компаније кажу за „Шпигл“ да им наноси новчане губитке са сваким продатим џаком цемента.
Још једна уредба подразумијева да подружница страних компанија може извозити робу ван земље само уз посебну дозволу, а трећа обавезује компаније да производе цемент у мађарским каменоломима према државним спецификацијама.
„Шпигл“ додаје да је Орбанов министар грађевинарства Јанош Лазар пре неколико недеља објавио нацрт Закона о грађевинарству, којим би се, како наводи немачки лист, та „индустрија коначно ставила под команду државе.“
Уколико овај правни акт ступи на снагу почетком јула како је најављено, власти могу готово по вољи да диктирају обим производње и цијене страним произвођачима цемента. Већина материјала би морала да се испоручи новој мрежи националних трговаца грађевинским материјалима који би доминирали тржиштем. Ако би страни власници хтјели да се одрекну својих предузећа, држава би имала право прече куповине.
Сљедећи примјер грађевинске индустрије, „Шпигл“ случајем немачких компанија „Хајделберг материјалс“ и „Швенк цемент“ илуструје како мађарске компаније већ сада користе ове околности како би преузеле послове од страних предузећа.
Те две фирме су, пише њемачки лист, недавно добиле писмо од неименованог мађарског предузетника у коме он наводи да је власник „групе компанија које се интензивно развијају“, те да жели да откупи удео власништва у њиховој мађарској подружници.
Имајући у виду неповољну пословну позицију двеју њемачких компанија, писмо мађарског предузетника се своди на „понуду коју оне неће моћи да одбију“ у стилу дон Вита Корлеонеа, како то види њемачки лист.
„Очигледно је да влада жели да изврши притисак на стране произвођаче цемента да продају своје компаније“, жали се један менаџер „Хајделберг материјалса“ „Шпиглу“.
Реакције ЕУ
Орбанова влада је успјела да не антагонизује њемачке инвеститоре у цјелости, пише „Шпигл“, зато што се стратегија оснаживања домаћих предузећа примјењује само у ограниченом броју изабраних сектора, док се у областима где то Мађарској иде у прилог, као што је аутомобилска индустрија, пословање њемачких тешкаша одвија неометано.
Ипак, стратегија владе у Будимпешти није прошла неопажено у ЕУ.
„Све док Орбан истрајава у својим нападима на стране компаније, новац из европских фондова неће потећи у Мађарску“, цитира „Шпигл“ шефицу Комитета за буџетску контролу Европског парламента и Њемицу Монику Холмајер, претходно подсетивши да ЕУ тренутно ускраћује Мађарској приступ фонду за опоравак од пандемије у вриједности од 5,8 милијарди евра, а да би могла замрзнути и 7,5 милијарди структурне помоћи због мађарске праксе бирања извођача јавних радова.
„Неизвесно је ко ће побиједити. Нова антиорбановска алијанса у европској политици или благоглагољива пословна удружења“, закључује „Шпигл“.
