Након сваког самита НАТО-а, изнова и изнова, европски лидери добијају недвосмислену поруку из Вашингтона — повећајте трошкове за одбрану.
Између редова се разазнаје још једна једнако јасна порука — побрините се да велики дио те додатне потрошње иде на америчко оружје, пише бриселски „Политико“.
Ипак, европски лидери пружају отпор.
„Морамо да развијемо европску одбрамбену индустријску базу у свим заинтересованим земљама, и да на европском нивоу распоредимо потпуно суверену опрему“, рекао је недавно предсједник Француске Емануел Макрон.
Међутим, резултати вишедеценијског наговарања из Вашингтона су прилично видљиви.
Иако већина земаља ЕУ још не испуњава циљ НАТО-а који подразумијева трошење два одсто БДП-а на одбрану, у Алијанси је забиљежено осам година сталног повећања потрошње. У 2022. години потрошња европских земаља на одбрану порасла је за 13 одсто, односно на 345 милијарди долара (скоро за трећину више него пре десет година).
Сада је питање како ће тај новац бити потрошен.
САД желе да осигурају да европске земље — које већ троше око половину свог војног буџета на куповину америчке опреме — неће направити радикалне реформе и почети да троше већину тог новца код куће.
„Наш план је да новцем ЕУ директно подржимо напоре за јачање наше одбрамбене индустрије, и за Украјину и за нашу сопствену безбједност“, рекао је европски комесар за унутрашње тржиште и индустрију Тјери Бретон.
Ипак, непријатна истина за присталице европске стратешке аутономије јесте то што је, када је у питању оружје, Европа и даље зависна од САД.
„Локид Мартинов“ „Ф-35 џоинт страјк фајтер“, по цијени од 80 милиона долара по комаду, један је од најпопуларнијих у Европи, пише „Политико“. Потражња за артиљеријским гранатама и ручним ракетним бацачима такође је у порасту.
Како оцјењује „Политико“, сукоб у Украјини је учврстио доминацију америчке одбрамбене индустрије.
Мноштво европских земаља купује противтенковске пројектиле „џавелин“ произвођача „Рајтон“ и „Локид Мартин“; Пољска је ове године потписала уговор вриједан 1,4 милијарде долара за куповину 116 тенкова „М1А1 абрамс“, као и споразум вриједан 10 милијарди долара за куповину „Локид Мартинових“ високо покретних артиљеријских ракетних система; Словачка купује ловце Ф-16, док Румунија преговара о куповини Ф-35.
Ови договори плаше Европу и постављају питање да ли она уопште може да се одвоји од америчке индустрије, објашњава „Политико“ додајући да су, на примјер, Француска и Њемачка забринуте због тога што Шпанија разматра куповину Ф-35, док је истовремено партнер у развоју европског млазног ловца.
Међутим, за ЕУ је хитна потреба да се попуне складишта оружја и настави наоружавање Украјине.
Високи званичник америчког Министарства одбране, који је говорио за „Политико“ под условом анонимности, рекао је да ЕУ нема искуства са потресима у производњи и потрошњи војне технике попут овог који је изазвало наоружавање Украјине.
„Они још немају потребан ауторитет за производњу и заиста су се угледали на нас како би схватили како могу да повећају производњу. Мислим да много уче од нас“, рекао је амерички званичник.
Док је у државама ЕУ у протеклих 18 мјесеци дошло до огромног пораста буџета, европске компаније кажу да им је потребно дуже вријеме за потенцијалне испоруке и дугорочни уговори за неопходне инвестиције. Како наводи бриселски портал, реторички заокрет ЕУ званичника који се тиче потрошње на одбрану вјероватно неће значајно погодити америчку индустрију.
