Одавно није било толико путовања преко Атлантика: чим се њемачки вицеканцелар и министар економије Роберт Хабек вратио из Вашингтона у Берлин, њемачка министарка спољних послова Аналена Бербок укрцала се у авион да се обрати Савјету безбједности УН у Њујорку и заједно са својим америчким колегом, још једном осуди Русију за њен освајачки рат у Украјини.
А тек што се вратила Бербок, њемачки канцелар Олаф Шолц се и сам укрцао у авион да се састане са америчким предсједником Џоом Бајденом у Вашингтону. То је Шолцова друга посјета Бијелој куц́и откако је прије петнаест мјесеци дошао на чело њемачке владе.
Камере су биле дозвољене само 7 минута док је њемачки канцелар срдачно дочекан у Бијелој куц́и са ријечима „добродошли назад” прије него што је разговор настављен иза затворених врата.
прочитајте још: Субвенције, енергија, порез: понуда САД коју је тешко одбити
За САД Њемачка има све важнију улогу у стратегији савеза против руског агресора.
Сјеверни ток
Побједа социјалдемократа на њемачким изборима крајем 2021. у Вашингтону је дочекана као не баш пријатно изненађење. С једне стране, зато што је послије шеснаест година Ангеле Меркел то значило крај вец́ познате константе, али и зато што се у Вашингтону сумњало да су њемачки социјалдемократи ближи Русији него САД.
Онда је почела руска инвазија на Украјину, а Њемачка се нашла на удару америчке јавности због блиских економских веза са Москвом. Дописница ДЊ је била у Бијелој куц́и на конференцији за новинаре Бајдена и Шолца, двије неђеље након почетка рата. Не може се порец́и у којој мјери је било непријатно ц́утање канцелара о гасоводу Сјеверни ток 2.
У САД нико није могао да схвати зашто Шолц није хтио ни ријеч да каже о гасоводу чак и након Бајденове јасне пријетње да Њемачка мора да прекине снабдијевање руским гасом у случају рата. Тачно је да је амерички предсједник поступио професионално пред новинарима, али се осјетило у којој мјери му овакав став Њемачке иде на живце.
Њемачка је прешла дуг пут
Али дошла је нова ера. Рат траје годину дана. У међувремену, влада предсједника Бајдена не престаје да наглашава колико су блиски, искрени и важни односи САД са Њемачком. Чак и више него у њемачкој јавности, преко Атлантика се разумије и поштује докле је стигла не само Шолцова влада, вец́ и цијела Њемачка. Пре годину нико у Вашингтону није могао ни да замисли да ц́е Њемачка икада бити спремна да подржи Украјину у толикој мјери, не само толиким новцем, вец́ и војном помоц́и.
Овога пута након састанка Бајдена и Шолца није било конференције за новинаре, али се вец́ на пријему и у саопштењу Бијеле куц́е могло осјетити: поштовање ова два политичара једно према другом је потпуно искрено, повјерење је дубоко. А порука владару Кремља је јасна: заједно стојимо на страни Украјине. Доминира свијест да западни савез није нешто што се само по себи разумије. Снаге и интереси не само Русије, вец́ и Кине су све вец́и тест и за овај савез.
А глобални Југ открива своју снагу у борби за нови свјетски поредак и све више покрец́е питање толико велике војне и финансијске помоц́и Украјини. Додуше, прошле неђеље је Генерална скупштина УН још увијек великом вец́ином осудила руски напад и позвала Путина да се повуче из Украјине, али изгледа да је само питање времена када ц́е неке од ових земаља тражити сарадњу са Кином и Русијом.
Вашингтон га разумије боље од Берлина
Утолико се може претпоставити да је у приватном разговору било много ријечи о политици према Кини. Овђе постоје фундаменталне разлике: и САД су економски у великој мјери зависне од увоза из Кине, али Вашингтон све више заоштрава односе са Пекингом. Међутим, Шолц радије чека и нада се да Кина нец́е прец́и границу и почети да шаље оружје Русији. Кина је најважнији трговински партнер Њемачке, а нијесу само њемачки произвођачи аутомобила забринути за преживљавање ако се би престала економска сарадња са Кином.
Олаф Шолц није човјек великих ријечи. Због такве уздржаности критикују га у домовини, али у САД му то отвара врата. Што се тиче тенкова за Украјину, Њемачка и Европа уопште не разумију његов став, јер је Шолц више пута понављао да ц́е Њемачка послати тенкове само ако и Американци пошаљу своје Абрамс у Украјину. На крају, тако је и било.
Шолц је готово амерички прагматичан: свјестан је да цијела Европа и даље у великој мјери зависи од америчке војне подршке и да ц́е бити потребно још много година док Европска унија не буде у стању да самостално пркоси агресору попут Владимира Путина. А овај амерички предсједник је довољно дуго у политици да би могао да разумије – и поштује ону врсту опрезне и добро одмјерене политике коју води њемачки канцелар Шолц.
