Српски астрофизичар Марко Мићић са Универзитета Алабама предводио је истраживачки тим који је открио два пара масивних црних рупа у патуљастим галаксијама које се спајају, што би могло да помогне у разумијевању еволуције свемира и настанка великих галаксија.
Један пар црних рупа назван “Мирабилис” налази се у галактичком јату Абел 133, удаљеном око 760 милиона свјетлосних година од Земље, док је други у галаксијама названим “Елстир” и “Винтеј”, у јату Абел 1758С, на удаљености од приближно 3,2 милијарде свјетлосних година.
Први пар добио је назив по угроженој врсти колибрија познатој по дугом репу, а други се налази у ранијој фази спајања, у двије галаксије међу којима је уочљив мост од звијезда и космичког гаса. Галаксије су назване “Елстир” и “Винтеј”, према ликовима из романа “У трагању за изгубљеним временом” француског писца Марсела Пруста.
У истраживању, које је предводио Мићић, кориштени су подаци Насиног рендгенског опсерваторијума “Чандра”, инфрацрвеног телескопа “ВАИЗ” и оптичка посматрања телескопа Канада-Француска-Хаваји.
Научници наводе да проучавање ових система може да допринесе разумијевању настанка првих галаксија, развоја црних рупа и формирања звијезда током галактичких судара, преноси Спутњик.
Према њиховим процјенама, патуљасте галаксије су се у раном свемиру постепено спајале и расле, доприносећи настанку већих галактичких структура, попут Млијечног пута, преноси РТРС.
