Период од 2023-2027. године готово сигурно биће најтоплије регистрован у свијету до сада због комбинованог утицаја загађујућих гасова са ефектом стаклене баште и метеоролошког феномена Ел Нињо који подижу температуру, упозорила је данас Свјетска метеоролошка организација (WМО), дио система УН-а.
Температура ће ускоро прећи најамбициознији циљ Париског споразума о клими, упозорила је Свјетска метеоролошка организација.
У Париском споразуму о клими из 2015. наведен је циљ да се обузда подизање просјечне температуре планете испод два степена Целзијуса у односу на преиндустријски период од 1850. до 1900. и уколико је могуће на 1,5 степени Целзиуса у односу на те нивое.
„Постоји 98 одсто вјероватноће да ће најмање једна од пет наредних година, као и тај укупан петогодишњи период, бити најтоплији регистровани до сада“, навела је WМО.
Та организација процјењује да постоји 66 одсто вјероватноће да ће просјечна годишња температура на копну за 1,5 степена Целзијуса прећи прединдустријске нивое током најмање једне од пет наредних година.
Данас објављени подаци не значе да ће трајно остати прелазак границе од 1,5 степени Целзијуса из Париског споразума, који се односи на дугорочно загријавање током више година, рекао је у саопштењу генерални секретар Свјетске метеоролошке организације (WМО) Петери Талас.
„Ипак WМО проглашава узбуну најављујући да ће граница од 1,5 степени Целзијуса бити привремено пређена, и да ће то бити све чешће“, рекао је он.
Он је рекао да се епизода метеоролошког феномена ЕЛ Нињо очекује наредних мјесеци и да ће то заједно са климатским промјенама које изазивају људи, утицати да температура у свијету порасте на до сада невиђене нивое.
Не остављајући било какву илузију о озбиљности ситуације, фински стручњак је инсистирао на томе да се треба припремити јер ће бити знатне посљедице на здравље, прехрамбену безбједност, управљање водама и животном околином.
ЕЛ Нињо је природни климатски феномен који се обично повезује са подизањем температура, повећаном сушом у неким дјеловима свијета и јаким кишама у другим. Посљедњи пут је тога било 2018-2019. године, а потм је наступио посебно дуг период од готово три године другог феномена, Ла Ниња, који изазива супротне ефекте и пад температуре.
Почетком маја Свјетска метеоролошка организација је процијенила да је 60 одсто шансе да се ЕЛ Нињо развије до краја јула и 80 одсто шансе да ће то бити крајем септембра.
По правилу Ел Нињо подиже свјетске температуре у години која слиједи послије његове појаве, у овом циклусу то би била 2024. година.
Гасови са ефектом стаклене баште који су на рекордним нивоима, у атмосфери сакупљају топлоту и подижу температуру.
Просечне температуре површине земље и мора на свјетском нивоу су расле од 1960-их.
У 2023. години очекује се да ће бити више од просјечних температура у периоду 1991-2020. у готово свим регионима изузев Аљаске, Јужне Африке, Јужне Азије и неких дјелова Аустралије, по наводима WМО. Неки дјелови јужга Тихог океана ће вјероватно бити свјежији од просјека.
