Цене пшенице код нас и на берзи у Паризу су неупоредиве, јер је реч о потпуно различитим тржиштима.
Продужетак забране извоза украјинских житарица, до средине септембра, у пет држава Европске уније које су највише погођене упливом јефтине хране имаће некакав утицај на свеукупно тржиште. Ипак, извозни потенцијал Украјине мањи је ове године, посебно када је реч о пшеници, изјавио је за „Политику” аграрни аналитичар Жарко Галетин.
– Неће бити исто као да та одлука није продужена, али извозни капацитети Украјине су прилично смањени. Рецимо, прошле економске године, која је још актуелна, њени капацитети били су 15 милиона тона када је реч о пшеници. Пре тога 18 милиона, а сада се очекује 10 милиона тона, јер су Украјинци посејали трећину мање површина – наглашава наш саговорник.
Оно што би можда могло негативно да се одрази на нас је да ће забрана увоза пшенице вероватно преусмерити испоруке на црноморски регион. Према његовим речима, Констанца је тренутно препуна робе, потпуно загушена. Може да се деси да се и та роба из Украјине поново преусмери на ову луку. То нам прети као проблем јер у том случају не можемо да извозимо преко ове руте. Нажалост, напомиње, Констанца нама више није референтна дестинација, а то је најбољи и најјефтинији извозни пут.
– Преко Констанце смо до сада извезли нешто више од 120.000 тона, а само у Италију 230.000. Тако да евентуално то може бити проблем, ако ова лука буде пуна – наводи Галетин. Додаје да уколико се то деси ми поново можемо бити у проблему.
Једно од питања ратара, пред састанак у влади, било је и због чега је цена пшенице у Србији 17 динара по килограму, а на париској берзи 28. Галетин каже да су ове цене неупоредиве, јер је реч о потпуно различитим тржиштима.
Како је објаснио, на терминским тржиштима се тргује такозваним маргинама и то нема везе са спот тржиштима. То су индикативне цене, опште тржишно расположење, фјучерси за неку, рецимо, септембарску, октобарску испоруку. До тих испорука у физичком смислу и не долази већ се само тргује тим маргинама у вредности од 10 одсто у принципу, зависи од правила берзе. И када дође до реализације физичке испоруке робе на терминским берзама, то је роба на такозваном фоб паритету. А наше цене су цене на спот тржишту, паритету „франко” утоварено код добављача у возило купца.
– Тако да када се каже да је цена пшенице код нас 17 динара, а на берзи у Паризу 28 то једноставно није тачно, јер то није пшеница на спот тржишту и на том паритету на ком је код нас – објашњава Галетин.
Он сматра да ратари и остали пољопривредни произвођачи треба да се усредсреде на оно што је реално и у домену државних компетенција. Они су релативно доста тога издејствовали у протеклим протестима, од премија и раста субвенција по хектару, а да сада треба своју пажњу да усмере на имплементацију тог договора.
