Запад прави суптилне кораке ка ширењу трговинских веза са Србијом, смањујући њену зависност од руских енергената и ублажавајући тензије са Косовом
Начелни споразум Србије и Косова под покровитељством Европске уније означава тиху побједу Запада у надметању са Русијом за утицај у Београду, оцјењује агенција Ројтерс.
Предсједник Александар Вучић, покушавајући да балансира између дубоких културних и вјерских веза са Русијом са једне стране и евроатлантских интеграција са друге, није се пуно трудио да се супротстави проруском агитовању у Србији од почетка инвазије на Украјину, из страха да не изгуби подршку јавности, наводи Ројтерс.
Међутим, Запад прави суптилне кораке ка ширењу трговинских веза са Србијом, смањујући њену зависност од руских енергената и ублажавајући тензије са Косовом.
Подсјећајући да је Кремљ дуже од двије деценије моћан савезник Србије у противљењу прво побуни на Косову 1998-99, а потом његовој независности 2008, Ројтерс истиче да би окончање кризе између Србије и Косова, што је услов за њихово потенцијално чланство у ЕУ, уклонило велики дио тог утицаја Москве на Београд.
“Укупне акције Русије и циљ у односима са Србијом су да је држи изван НАТО и ЕУ”, рекао је Максим Саморуков из Карнеги задужбине за међународни мир.
Не желећи да отуђи ЕУ, Београд је осудио инвазију Русије у Уједињеним нацијама и другим међународним форумима, признао предратне границе Украјине, послао Кијеву хуманитарну и инфраструктурну помоћ, и примио избјеглице, и Украјинце и Русе.
Окончање кризе између Србије и Косова уклонило би велики дио утицаја Москве на Београд
Међутим, одбијање Србије да се придружи санкцијама Запада против Русије изазвало је критике. Премијерка Ана Брнабић је прошлог мјесеца изјавила да је Србија направила огромне кораке на путу ка ЕУ, али да Брисел тражи више.
“Изгледа да је степен усаглашености са европском спољном и безбједносном полтиком ЕУ, односно увођење санкција Русији, услов свих услова”, рекла је новинарима.
Вучић је почетком фебруара упозорио посланике скупштине Србије да ће, ако не прихвати план ЕУ, бити заустављени преговори Београда са тим блоком и ускраћени претприступни фондови. Опозициони националистички посланици су викали “издаја” и дошло је до кошкања са посланицима владајуће коалиције.
Текст предлога Споразума о путу ка нормализацији између Косова и Србије објављен је у понеђељак вече након састанка Вучића и косовског премијера Аљбина Куртија у Бриселу.
Према новом договору, Србија не признаје Косово као независну државу, али ће признати званична документа као што су пасоши, дипломе и регистарске таблице и неће блокирати чланство своје бивше покрајине у било којој међународној организацији.
Косово пристаје да “обезбиједи одговарајуц́и ниво самоуправљања” за своју српску заједницу. Међутим, очекује се да детаљи тог уређења, као и остала спорна питања, буду дио анекса о примјени споразума и претходних обавеза.
Шеф дипломатије ЕУ Жозеп Борел је рекао да су лидери Србије и Косова подржали план, али да је потребно још разговора о његовој примјени. Он је казао да је анекс о примјени саставни дио споразума и да тек треба да буде финализован.
Вучић и Курти би требало да наставе преговоре 18. марта у Скопљу.
Предсједник Србије је у уторак казао да у Бриселу није ништа договорено и да ће бити још много разговора, а да би потпуним одбацивањем предлога ЕУ Србија постала “парија”. Он је нагласио да је битно размотрити шта би биле посљедице одбијања тог плана: “заустављање европских интеграција, а то значи престанак даљих инвестиција, повећање нивоа незапослености, а нама само у њемачким фирмама ради око 80.000 људи”.
С обзиром на јако подијељено јавно мњење, Вучићева стратегија је да избјегава да увриједи Москву и да његује добре односе док предузима постепене кораке ка одвајању Србије од Русије у различитим аспектима, од економије до безбједносне сарадње
Он је раније овог мјесеца рекао да се у наредних пет, шест мјесеци очекује ескалација сукоба у Украјини, а да ће се Србија због геополитичких дешавања наћи између “чекића и наковња” и да ће притисци на њу када су у питању однос према Русији и према Косову бити неупоредиво снажнији.
Анкета београдског Демостата 2022. је показала да се скоро 80 одсто Срба противи санкцијама против Русије. Одвојено испитивање које је спровела ЦРТА показало је да 61 одсто грађана сматра да би Србија требало да сачува добре односе са Москвом чак и по цијену веза са ЕУ. Анкета коју је спонзорисала влада показала је да би 43 одсто Срба гласало за чланство у ЕУ, а 32 одсто против њега.
С обзиром на тако подијељено јавно мњење, Вучићева стратегија је да избјегава да увриједи Москву и да његује добре односе “док предузима постепене кораке ка одвајању Србије од Русије у различитим аспектима, од економије до безбједносне сарадње”, сматра Саморуков.
Економско дистанцирање
Србија се одавно скоро потпуно ослања на јефтини руски гас. НИС, њена водећа компанија за производњу и прераду нафте и гаса је у већинском власништву руског Гаспрома и Гаспромњефта.
Ројтерс пише да се и ту дешава тиха промјена.
Србија је прошле године, у складу са санкцијама ЕУ, престала да увози руску сирову нафту и прешла углавном на ирачке залихе, а такође ради са Бугарском на изградњи гасовода који би преносио природни и течни гас из Грчке и Турске.
Србија не би много патила ако би увела санкције Русији јер би лако пронашла алтернативна тржишта за своју робу
Београду ће и даље бити потребан руски гас, али је мало вјероватно да ће Русија прекинути испоруку, према оцјени Саше Ђоговића, аналитичара Института за тржишна истраживања.
“Москва неће ризиковати тако драстичан корак јер би тада могла изгубити популарност у Србији”, рекао је Ђоговић за Ројтерс.
Русија је и даље четврти по величини трговински партнер Србије – иза Њемачке, Мађарске и Кине и, са уђелом од 4,1 одсто у укупном спољном извозу Србије и 7,5 одсто у укупном увозу у 2022. години, али је ЕУ укупно гледано њен највец́и инвеститор и доброчинитељ.
Вучић је у уторак у Београду послије потписивања споразума о првој транши бесповратне помоћи ЕУ за изградњу дионице брзе пруге Београд-Ниш, укупне вриједности 610 милиона еура, рекао да Србија не би могла да се мијења на боље без помоћи ЕУ. Он је истакао да је ЕУ од 2000. године за инфраструктурне пројекте у Србији дала помоћ од 420 милиона еура.
Србија у Русију углавном извози пољопривредне производе и робу широке потрошње, као и дрвну грађу и гуме, али “не би много патила” ако би се придружила санкцијама против Москве јер би лако пронашла алтернативна тржишта за своју робу, рекао је Ђоговић.
Трпе и војне везе
У Ројтерсовој анализи се наводи да рат у Украјини и сарадња Србије са НАТО нарушавају и традиционалне војне везе Београда и Москве.
Санкције САД и ЕУ значе да Србија више не може своје борбене авионе или хеликоптере, засноване на бившој совјетској технологији, да шаље Русији на ремонт, нити да купује ново наоружање од Русије.
Након набавке “Ербасових” хеликоптера и ракета земља-ваздух француског система “Мистрал”, Србија такође планира да купи француске борбене авионе “рафал” и дронове “самоубице” од Уједињених Арапских Емирата.
Ројтерс наводи да је војска Србије сада усаглашена са НАТО стандардима и укључена у програм Партнерство за мир западног војног савеза.
Вучић је више пута рекао да је чланство у ЕУ стратешки циљ Србије и да ће везе са Западом донијети бенефите попут нових радних мјеста, инвестиција и бољег животног стандарда.
“Хибридна окупација”
Упркос помјерању Београда ка Западу, проруско расположење се и даље осјећа снажно у политици и на улицама.
Ројтерс подсјећа на напад на руског студента Иљу Зернова када је покушао да прекречи графит “смрт Украјини” на зиду у Београду.
“Један мушкарац је извадио нож и почео да ми пријети… Ударио ме је у десно уво”, рекао је Зернов. Он је казао да је нападаче препознао као српске проруске ултранационалисте. Зернов је прошле године побјегао у Србију из родног Казања након што се јавно супротставио руској инвазији.
“Десетине српских ултранационалистички политичких странака и група отворено подржавају Русију од 2014. а десетине српских мушкараца се борило на истоку Украјине на страни проруских сепаратистичких снага, иако је Београд то прогласио илегалним”, пише Ројтерс.
Чедомир Стојковиц́, београдски адвокат и активиста чија група “Октобар” објављује спискове са именима “руских агената” у Србији, рекао је да је Србија под “хибридном окупацијом” Русије.
Стојковиц́ је поднио кривичне пријаве против руског амбасадора Александра Боцан Харченка и директора Безбједносно-информативне агенције (БИА) Александара Вулина због ђеловања руске плац́еничке групе Вагнер у Србији.
Ројтерс наводи да се тај утицај шири преко медија попут телевизије “Раша тудеј” и портала “Спутњик” којима је дозвољено да раде у Србији упркос томе што су забрањени другђе у Европи, и преко најмање три дневна листа који отворено подржавају ставове Кремља.
