Масовне поруке са понудама наркотика постале су један од начина на који се илегално тржиште прилагођава дигиталном добу, упозорила је раније црногорска полиција, док истовремено европске институције упозоравају на све значајнију улогу друштвених мрежа и апликација за размјену порука у дистрибуцији дроге, пише Портал РТЦГ.
Иза екрана, међутим, и даље постоје стварни продавци, купци, посредници и мреже за физичку испоруку.Некада је за проналажење продавца дроге често био потребан непосредан контакт или препорука некога из познатог круга, док данас први корак може бити порука на телефону.
Понуда може стићи директно у приватни разговор, појавити се на друштвеној мрежи или бити упућена великом броју корисника путем комуникационе апликације.Да то није само европски тренд, потврђује и Управа полиције Црне Горе.
У осврту на резултате за 2025. годину, полиција је навела да је регистровала ширење понуде наркотика путем онлајн комуникационих апликација, посебно кроз масовне понуде преко Вибера. Такав начин дистрибуције описан је као надоградња постојећих канала, а не као њихова замјена.
Другим ријечима, улична продаја није нестала, већ је још један простор за проналажење купаца и договарање продаје – мобилни телефон.
Продаја преко апликација не мора значити да се цијела трговина одвија на интернету. У многим случајевима дигитална комуникација служи само за повезивање продавца и купца, док се преузимање дроге одвија ван мреже.
Апликације, како полиција објашњава, могу бити коришћене за оглашавање понуде, контактирање потенцијалних купаца, договарање цијене и количине или повезивање са посредницима. Након тога слиједи физичка предаја, а у појединим случајевима могу се користити достава или посредници.
Овакав модел, кажу у полицији, може смањити потребу за непосредним контактом између продавца и купца, али истовремено омогућава да једна особа комуницира са већим бројем људи. Тако се локална продаја може организовати кроз дигиталну мрежу контаката, без потребе да сваки потенцијални купац лично познаје продавца.
Размјере проблема у Црној Гори показују и подаци Управе полиције за 2025. годину.
Према подацима које је полиција доставила агенцији МИНА, током прошле године заплијењено је око 410 килограма различитих наркотика, док су због кривичних дјела и прекршаја повезаних са злоупотребом дрога ухапшене 423 особе. Полиција је евидентирала и 13.159 стабљика марихуане, са процијењеним могућим приносом до 3,5 тона.
Полиција је, такође, саопштила да су службеници Специјалног полицијског одјељења током 11 мјесеци процесуирали више од 40 истакнутих чланова и вођа организованих криминалних група осумњичених за кријумчарење укупно 9,5 тона кокаина и марихуане на међународном и транснационалном нивоу.
Ови подаци односе се на различите облике криминала повезаног са наркотицима, а не само на продају преко апликација.
Полиција је као и раније доминантне начине кријумчарења навела прекогранични транспорт устаљеним рутама, међународне поштанске и курирске пошиљке и уличну дистрибуцију, док онлајн комуникација представља додатни слој тог система.
И Европска агенција за дроге (ЕУДА) у својим анализама упозорава да друштвене мреже и апликације за размјену порука постају значајније за малопродају наркотика. У европском истраживању спроведеном још прије прије пет година, које је обухватило 48.469 особа које су користиле дроге током претходних 12 мјесеци, испитаници су упитани на који начин најчешће долазе до супстанци. Међу онима који су одговорили на питање о набавци, 86 одсто навело је уобичајеног дилера, 12 одсто даркнет, 11 одсто друштвене мреже, а четири одсто отворени интернет.
ЕУДА посебно истиче да се продаја путем друштвених мрежа разликује од традиционалних тржишта на даркнету. Док даркнет може повезивати продавце и купце на међународном нивоу, понуде преко друштвених мрежа и апликација често су усмјерене на одређени град или локално тржиште.
Дигитални канал може служити за организовање дијела посла, док се физички транспорт одвија на уобичајене начине. Европске институције упозоравају и на ризик да криминалне мреже путем друштвених мрежа регрутују рањиве младе људе за мање задатке, укључујући преношење дроге или друге послове у дистрибуцији.
Такве особе могу бити представљене као курири или посредници, а да не познају цијелу структуру мреже за коју раде.Ово је важно и за Црну Гору, јер проблем није само у томе како се дрога нуди, већ и у томе ко се укључује у њену дистрибуцију и како се успостављају везе између продаваца, посредника и купаца. Осјећај анонимности један је од разлога због којих се криминалне активности могу преселити у приватне дигиталне канале.
Иако је Управа полиције потврдила да је регистровала понуде наркотика путем Вибера, за сада нема довољно података да се утврди колико је таквих случајева евидентирано, колико их је завршено кривичним пријавама и колики дио укупне продаје дроге у Црној Гори отпада на дигиталне канале.
Ипак је сасвим јасно да се илегално тржиште дроге прилагођава начину на који људи данас комуницирају. Зато и борба против наркотика више не подразумијева само запљене на границама и хапшења на улици, већ и разумијевање дигиталног простора у којем се купци и продавци повезују.
