Министарство вањских послова планира да до краја 2029. године повећа број дипломатско-конзуларних представништава Црне Горе са постојећих 40 на најмање 48, од чега би нова два требало да буду отворена током ове године. То се наводи у Стратегији вањске политике Црне Горе за период од 2026. до 2029. године коју је Влада усвојила на посљедњој одржаној сједници.
Ријеч је о детаљном документу, на коме су радили од прошле године. Он укључује и Акциони план на основу којих би МВП, на чијем је челу сада Ервин Ибрахимовић, требало да заокружи бројне обавезе – укључујући финализацију процеса приступања Европској унији.
Како су навели из овог ресора, усвојена Стратегија представља кључни плански документ, којим се утврђују стратешки и оперативни циљеви, приоритетне области дјелованја, те мјере и индикатори успјешности.
“Стратегија потврђује континуитет европског и евроатлантског пута државе, развоја добросусједских односа, јачања регионалне сарадње и активне улоге у мултилатералним организацијама. Истовремено, одговара на изазове савременог међународног окружења обиљеженог растућим геополитичким, безбједносним и економским неизвјесностима, које захтијевају проактиван и координисан приступ заштити интереса Црне Горе”, прецизирали су из МВП.
Како су навели, овим се гарантује испуњавање критеријума за приступање ЕУ и спровођење политика усклађених са њеним стандардима. Акценат је, очекивано, и на безбједности, кроз предности и обавезе из чланству у НАТО које су у складу да безбједносном архитектуром ЕУ.
Кроз економску дипломатију, додају из МВП, допринијеће просперитету и позиционирању Црне Горе као конкуретне инвестиционе дестинације, као и интернационализацији наше економије, а све то уз пуно поштовање принципа владавине права, одрживог развоја и заједничких европских вриједности.
“Посебан акценат ставља се на континуирану изградњу и његовање професионалне дипломатске службе и организационе културе засноване на заједничким вриједностима, као кључног предуслова за успјешну реализацију стратешких циљева. Слобода, знање, част, правда и слога представљају темељне вриједности које ће усмјеравати дјелованје службе вањских послова у заступању интереса Црне Горе на међународном плану, уз допринос јачању безбједности, просперитета и угледа државе – за Црну Гору, дио Европе и отворену према свијету” закључују у МВП-у.
Као увод у детаљан план дјелованја ресора дипломатије, урађено је више анализа стања, у којима су се руководили принципима транспарентности и сарадње.
“Такође, спроведене су консултације са заинтересованим странама, како интерним, тако и екстерним ради бољег разумијевања тренутног стања, шанси и изазова, те циљева вањске политике. Разматрани су и међународни трендови који обликују глобалне односе и утичу на положај Црне Горе, уз примјену елемената стратешког предвиђања, како би се антиципирали и могући будући сценарији”, прецизира се у документу.
Тако је МВП за потребе ове стратегије урадила више анализа, укључујући и СWОТ, којима је утврђена приоритизација.
Као једна од тачака ослонца вањске политике Црне Горе, истакнуто је да она почива на „јасно дефинисаним приоритетима“, што омогућава усмјерено дјелованје на међународној сцени. Чланство у НАТО позиционира државу као „поузданог и одговорног савезника“ који доприноси колективној безбједности и стабилности Западног Балкана. Потпуна усклађеност са заједничком вањском и безбједносном политиком ЕУ потврђује спремност Црне Горе да преузме обавезе будућег чланства, док активно учешће у мултилатералним организацијама и посвећеност људским правима, родној равноправности и одрживом развоју додатно јачају међународни углед државе. Снага дјелованја МВП-а лежи и у томе што имамо обимом малу дипломатска служба, што омогућава „већу флексибилност и агилност и брже реаговање“.
Иако вањска политика остварује видљиве резултате, постоји простор за „додатно институционално, стратешко и оперативно усклађивање“. За постојеће слабости потребан је свеобухватнији стратешки приступ и снажнија међуинституционална координација, виши степен одговорности и конзистентније поруке према међународним партнерима. Истовремено, постоје могућности за „шире географско позиционирање“, посебно изван евроатлантског и европског простора, гдје би активније дипломатско присуство и ојачан мултилатерални ангажман могли отворити нови простор за политичку, економску и културну сарадњу.
У измијењеном глобалном контексту, повећава се простор за активнији допринос Црне Горе у мултилатералним оквирима и за јачање билатералне сарадње. Шанса лежи у развоју економских политика и отварању нових могућности за снажнија партнерства у економији и безбједности – укључујући борбу против криминала и илегалних миграција. Убрзани технолошки развој представља „шансу за позиционирање на глобалној сцени“, док јачање међународне сарадње може допринијети инклузивном и одрживом развоју. Враћање фокуса ЕУ на политику проширења још је једна шанса која ствара повољан амбијент за убрзање европске интеграције и снажније међународно позиционирање Црне Горе као чланице ЕУ.
Регионалне нестабилности и „интензивне геополитичке тензије и превирања“ стварају неизвјесност која може утицати на вањскополитичко дјелованје Црне Горе, што представља кључне изазове за државу. Ширење популистичких и поларизујућих политичких трендова, као и негативни трендови у области људских права и родне равноправности, представљају пријетњу демократским процесима и вриједностима „међународног поретка заснованог на правилима“. Истовремено, евидентно је „слабљење мултилатералних механизама сарадње и поштовања међународног права“, што утиче на глобалну предвидљивост и стабилност међународног поретка.
“У условима неповољних глобалних кретања, успјешност вањскополитичког дјелованја Црне Горе зависиће умногоме од способности за квалитетне пројекције и прогнозе трендова, управљања промјенама, прилагођавања и јачања отпорности”, заједнички је закључак СWОТ, али и осталих анализа које се налазе у Стратегији.
Кључни дио документа односи се на пет стратешких циљева којима ће бити посвећен рад МВП-а у наредне четири године. То су: чланство у ЕУ, кредибилна позиција у НАТО-у као фактор мира и стабилности, унапређење економске сарадње са иностранство на темељима владавине прва и одрживог развоја, јачање међународног угледа земље на темељима слободе, демократије, владавине права и људских права и родне равноправности, те професионализација службе.
Управо овај посљедњи доноси изузетно важне новитете за црногорску дипломатију. Наиме, иако се констатује да „постојећи институционални и људски потенцијали пружају снажну основу за даљи развој“ – с обзиром на то да се она ослања на компетентне и искусне појединце, али и на прилив младих дипломата – сматрају неопходним додатно јачање капацитета и оптимизација службе, укључујући мрежу дипломатско-конзуларних представништава у сусрет приступању Црне Горе ЕУ.
“Планирана је оптимизација дипломатско-конзуларне мреже. Тачније, поред традиционалних представништава – амбасаде, мисије и генерални конзулати, посебна пажња биће усмјерена на ширење мреже нерезидентног представљања и на јачање улоге конзулата на челу с почасним конзулима, али и успостављање партнерстава која теже обезбјеђивању доступности конзуларних услуга. Вођени политичким и економским критеријумима као примарним, уз поштовање принципа економичности, дипломатско-конзуларна представништва тежиће да прерасту у регионалне центре, при чему ће посебан фокус бити стављен на оптимизацију просторних капацитета, што укључује и прилагођавање Шенген стандардима”, наводи се у Стратегији.
Црна Гора званично има 30 амбасада, шест мисија, те четири генерална конзулата. Истовремено, анализе МВП-а показују да је на крају прошле године било попуњено само 36 одсто систематизованих радних мјеста у њиховој служби. Зато до краја ове године, према Стратегији, намјеравају да повећају број дипломатско-конзуларних представништава (ДКП) за најмање два, те попуне барем 40 одсто радних позиција. За сваку сљедећу годину, број ДКП-а би требало да буде увећан најмање за два нова, док би истовремено број попуњених систематизованих радних мјеста растао за по десет одсто – до 48 представништава и 70 одсто позиција.
Како би постигли зацртано, из МВП наводе како ће више пажње поклонити запошљавању адекватног кадра.
“Потребно је унаприједити меритократију, координацију и комуникацију како би рад службе вањских послова био видљивији, а њен допринос безбједности, просперитету и угледу државе јасније препознат. Полазећи од наведеног, посебна пажња у наредном периоду биће усмјерена на оптимизацију службе вањских послова, с посебним фокусом на јачање компетенција и ефикасности, уз стварање професионалног и инклузивног радног окружења заснованог на једнаким могућностима и транспарентним критеријумима”, стоји у Стратегији.
Акциони план Стратегије дефинише све кључне активности по годинама, како би се успоставила потребна динамика МВП-а и других ресора значајних за адекватну реализацију документа. У документу се напомиње како су све планиране активности предвиђене буџетом за ову годину, као и оквири за наредне три године.
Како су указали, Фискална стратегија која обухвата период до 2027, има разрађене детаље који се односе на мјере у области билатералне и мултилатералне сарадње.
,,Посебна пажња посвећује се јачању мреже дипломатско-конзуларних представништава, кроз отварање осам нових дипломатско-конзуларних представништава, са процијењеним фискалним ефектом реализације ове мјере на нивоу 0,49 милиона еура годишње, односно 2,67 милиона еура у средњем року, а што је један од аспеката Стратегије вањске политике”, наводи се у Стратегији.
Управо ће овај документ МВП-а послужити за даље планирање нових политика, као и евентуално додатно финансирање актуелних потреба, а који ће у коначном бити дио средњорочног буџета од 2027. године.
С обзиром на то да ће Црну Гору убудуће широм свијета све више заступати почасни конзули, али и дипломатски представници који ће свој посао обављати на нерезидентној основи, МВП ће очигледно имати „пуне руке посла“ да изабере одговарајући кадар за тако захтјевне позиције.
Извор: Побједа
