Борба против високе корупције у Црној Гори, шест година након промјене власти, и даље даје ограничене резултате, а недостатак правоснажних пресуда и одузимања незаконито стечене имовине указује на озбиљне слабости антикорупцијског система, оцијенио је предсједник државе Јаков Милатовић.
Милатовић је указао на извјештаје и анализе домаћих и међународних институција који, према његовој оцјени, показују да Црна Гора није остварила очекиване резултате у борби против високе корупције.
Посебно је издвојио анализу БИРН-а, према којој су током првих пет година након демократских промјена свега два суђења високим државним званичницима окончана правоснажним пресудама.
„Овакви подаци отварају озбиљно питање: како је могуће да, упркос бројним обећањима и најавама одлучне борбе против корупције, имамо тако мали број окончаних судских поступака против високих државних функционера? Борба против корупције не мјери се бројем конференција за медије, политичких обећања и јавних најава, већ конкретним резултатима: правоснажним пресудама и одузимањем незаконито стечене имовине“, поручио је Милатовић.
Он сматра да недостатак конкретних резултата отвара питање ефикасности цјелокупног антикорупцијског система, посебно када је ријеч о поступцима против некадашњих високих државних функционера.
„Зато се с правом поставља питање какав је наш цјелокупни антикорупцијски систем ако они који су располагали највећом политичком и институционалном моћи и даље остају ван домашаја правде, упркос озбиљним сумњама у законитост њиховог ранијег дјеловања. Мој одговор је да је тај систем оптерећен озбиљним недостацима, како на нормативном тако и на институционалном плану“, навео је Милатовић.
Такво стање, према његовим ријечима, доводи до изостанка ефикасног институционалног одговора, нарочито у случајевима који изазивају највећу пажњу јавности.
Милатовић је упозорио и на могућност да због дуготрајних поступака и неефикасности институција незаконито стечена имовина остане изван домашаја правде.
„Посебно забрињава могућност да проток времена, усљед неефикасности институција, практично доведе до тога да незаконито стечена имовина остане трајно изван домашаја правде. То би представљало својеврсну побједу неправде и пораз институција чија је основна дужност да штите јавни интерес и права грађана“, истакао је предсједник.
Због тога је позвао на одговорније и координисано дјеловање свих надлежних институција.„Зато сматрам да је крајње вријеме за одлучније, одговорније и координисано дјеловање свих надлежних институција. У том смислу, желим да у име грађана Црне Горе упалим црвени аларм“, поручио је Милатовић.
Он је нагласио да процес европских интеграција мора донијети суштинске промјене у функционисању институција, а не само формално испуњавање обавеза из европске агенде.„Желим да процес приступања Европској унији буде праћен истинским оздрављењем Црне Горе, у пуном смислу те ријечи, а не да се сведе на формално испуњавање обавеза и пуко штрикирање активности на европској агенди“, казао је Милатовић.
Према његовим ријечима, стварни успјех европског пута Црне Горе се мора мјерити изградњом праведнијег друштва и институција које једнако примјењују закон.„Јер европске интеграције нијесу саме себи циљ. Њихова суштина мора бити изградња праведнијег друштва, одговорних институција и државе у којој закон важи једнако за све. Управо ће се по томе, а не по формално испуњеним обавезама, мјерити стварни успјех европског пута Црне Горе“, закључио је Милатовић.
