Актуелни предсједник Црне Горе Мило Ђукановић коначно је преломио – распустиће Скупштину Црне Горе 16. марта!
Ово произилази из чињенице да акутелни мандатар и лидер Демоса Миодраг Лекић нема потребну већину да формира Владу. Сходно томе, Ђукановић има Уставну могућност да распусти Скупштину и распише ванредне парламентарне изборе.
Уколико би се то догодило, Ђукановић фактички има врло јаку одскочну даску за предсједничке изборе који се одржавају само 3 дана након тога. Управо онај ко и даље буде минирао формирање Владе, било на челу са Лекићем или Абазовићем, јасно ради за интересе Мила Ђукановића и кочи договор парламентарне већине, који је и овако на „стакленим ногама“. Уколико постоји консенсуз око питања формирања Владе, и уколико се она формира непосредно пред предсједничке изборе, то би ставило Ђукановић у најнеповољнију политичку позицију. Уколико пак парламентарна већина од 30. августа не формира Владу, јасно је да онај који је то минирао директно помаже Ђукановићу у изборној кампањи!
Подсјећамо, Лекић је постао мандатар након што је изборна парламентарна већина од 30. августа изгласала Закон о предсједнику којим су констатовали да постоји парламентарна већина која би подржала лидера Демоса за мандатара за састав Владе, након што је Ђукановић донио спорну одлуку да то и одбије. Разлог лежи у чињеници да су му потписи подршке Лекићу достављени дан касније, иако Устав не препознаје ту могућност.
Претходних дана било је говора и о формирању Владе на челу са актуелним премијером Дританом Абазовићем чија би Влада била реконструисана у техничком смислу и која би владала наредних 2 године до редовних парламентарних избора.
Са тим се усагласило 40 посланика парламентарне већине, међутим, лидер Уједињене Црне Горе Горан Даниловић, као и посланик те странке Владимир Добричанин су то одбили јер не желе да улазе у још један неизвјестан процес. Када је утврђено да не постоји парламентарна већина за подршку Абазовићу, Лекић је покушао да обнови консултације за састав његовог кабинета, међутим, грађански покрет УРА тај кабинет не жели да подржи.
Радуновић: Нека иде на душу онима који су Ђукановићу олакшали посао!
Шеф посланичког клуба Демократског фронта Славен Радуновић казао је гостујући на Журналу Прве телевизије да теоретски постоји могућност за формирање Владе, али га је страх да су све опције потрошене из њему невјероватних разлога.
„Прво смо имали ситуацију да је Миодраг Лекић добио 41 потпис али да у једном моменту четири посланика нису хтјели да потврде што су потписали. Онда је сам господин Лекић суспендовао свој мандат и понудио Дритану Абазовићу да формира Владу и он је то скоро успио док није дошло до гласања предсједника странака. Након што је 40 посланика гласало, Горан Даниловић је одустао“, казао је Радуновић.
Дозволити Милу Ђукановићу да ојача своје шансе чињеницом да има могућност да распусти Скупштину и изиграва великог шефа, Радуновић каже да не вјерује да му је неко дао ту шансу.
„Могли смо направити Владу и демотивисати његове највјерније пратиоце. 3-4 дана су остала, тешко да се нешто може промијенити“, казао је он.
Ђукановић ће искористити ту могућност, тврди Радуновић јер се то намеће као врло добар алат за повећање броја гласова.
„Нека иде на душу онима који су му олашкали тај посао!“, закључио је Радуновић.
Лекић: После овог неуспјеха, остаје нам да сви преузмемо одговорност
Предсједник Демоса, мандатар Миодраг Лекић, обавијестио је јуче лидере парламентарне већине од августа 2020. године да још нема потребну већину за састав нове Владе, јер му недостају три гласа посланика ГП УРА. То се наводи у трећем и посљедњем Лекићевом писму лидерима парламентране већине.
Посланик ЦИВИС-а Срђан Павићевић је у одговору Лекићу прекјуче навео да мандатар има његову подршку за формирање 44. Владе, као што је био случај у претходне двије Владе.
„Захваљујем колеги Павићевићу на одговору, коментару и јасном ставу. Изостаје одговор УРЕ, што упућује на противљење те странке, (легитимним правом) да се формира влада на понуђеним основама које сам изложио Абазовићу, као и Политичком споразуму који смо раније потписали“, навео је Лекић.
Остаје му, како каже да консатује да и даље нема потребне већине за састав 44. Владе.
„Дозволите ми да подсјетим да формирање 44. Владе није био циљ по себи, већ покушај остваривања легитимне институционалне стабилности на основама, сада већ прилично заборављене воље грађане на изборима августа 2020. И након два експеримента, непозната у упоредном демократској пракси. Зато послије неуспјеха да се формира Влада на основу демократских правила и побједе остаје свима нама преузимање одговорности за настали биланс“, закључио је Лекић.
