
Бивши предсједник Црне Горе Мило Ђукановић током прошле године је помиловао 11 осуђених особа, саопштено је из Кабинета предсједника државе за Портал РТЦГ. Од кабинета шефа државе тражили смо одговор на питање ко конкретно је амнестиран, и саопштено је да помиловано 11 особа.
Могућност давања помиловања једно је од уставних овлашћења предсједника Црне Горе.
Како је саопштено за Портал РТЦГ, помилована лица су: С.Љ., Б.Д., С.Р., Д.Р., Ц.Н. Ј.В. Л.Н, Г.М, П.Д, Р. Б., Б.Ж.
Имена и презимена, међутим, нијесу саопштена, уз образложење да се на тај начин штите подаци о личности.
“Истичемо чињеницу да се приликом доношења одлука о помиловању којима су затворске казне замијењене блажом казном водило рачуна о претходно неосуђиваности подносилаца молби за помиловање, као и о специфичним породичним, здравственим и социјалним приликама истих. Што се тиче одлука о рехабилитацији пажљиво је сагледавана чињенична основа сваког предмета, а цијењен је нарочито став Министрарства правде, као и протек времена од дана издржане казне. И као што се види, ради се о дјелима мање друштвене опасности, ниским казнама и великом протеку времена од извршења кривичних дјела (десет и више година)“, пише у саопштењу достављеном Порталу РТЦГ.
Ђукановићу је у мају предао дужност Јакову Милатовићу, од кога је изгубио предсједничке изборе 2. априла и тиме смијењен с позиције тродеценијске власти.
Као дугогодишњи лидер Демократске партије социјалиста (ДПС), вишеструки премијер и у два наврата предсједник државе поднио је оставку и са мјеста предсједника ове странке.
По званчним подацима, у периоду од 1. јануара од 31.децембра 2022. године предсједник Црне Горе Мило Ђукановић одлучивао је о 52 молбе за помиловање осуђених лица и донио је 41 одлуку којима није уважио молбе за помиловање осуђених лица.
Адвокат Веселин Радуловић за портал РТЦГ казао је раније како сматра да има простора за унапређење Закона о помиловању у смислу прецизнијег дефинисања у којим случајевима се може дати помиловање и сужавања простора за арбитрерност у одлучивању.
Радуловић је подсјетио да важећи закон прописује да предсједник државе може дати помиловање и без спровођења поступка прописаног овим законом, уз претходно прибављено мишљење министарства, што додатно даје простора за арбитрерност.
“Такође, одлуке о помиловању које донесе предсједник морале би бити детаљно образложене и доступне јавности, јер грађани имају право да знају за која кривична дјела, којој категорији лица и из којих разлога предсједник државе даје помиловање”, сматра Радуловић.
Како је истакао Радуловић, помиловање представља политички, а не правни акт.