
Предсједник Милорад Додик истакао је да је плебисцит српског народа у БиХ, одржан 9. и 10. новембра 1991. године, један од преломних тренутака у савременој српској историји, али и тренутак када је, како је навео, оловком и гласачким листићем зачета Република Српска.
Додик је указао да плебисцит није догађај који пролази, нити само историјски моменат, већ трајна обавеза сваке власти у Републици Српској да поштује вољу скоро милион и по тадашњих гласача, који су својим гласом затражили слободу, достојанство и право на останак и опстанак.
„Чувањем тада изражене воље, која се не мијења ни данас, чувамо све оно што су наши преци вијековима прије нас извојевали да бисмо ми и генерације послије нас имали гдје да градимо своју садашњост и будућност“, нагласио је Додик за Медијски систем Републике Српске – Срну, поводом 35 година од одржавања плебисцита српског народа у БиХ о останку у заједничкој држави Југославији.
Додик је рекао да значај плебисцита не блиједи протоком времена, већ, напротив, још више добија на тежини, јер је српски народ тада исказао своју вољу које се не одриче ни данас, ни сутра, а неће се одрећи ни за стотине година.
„Зато плебисцит из 1991. године није само подсјећање на једно вријеме и једну политичку одлуку, већ вјечни подсјетник да се ниједан народ не може трајно искључити из одлучивања о властитој будућности. Српски народ је своју политичку вољу, које се не одриче никад, исказао новембра 1991. године“, нагласио је Додик.
Он је навео да плебисцит није био увод у рат, како су то неки упорно покушавали да представе или и даље представљају, већ посљедњи, грчевити покушај да се кроз институционални оквир сачува мир и поштује конститутивност свих народа.
Подсјетивши да се Југославија 1991. године рушила под налетом сецесионизама, Додик је нагласио да је у Сарајеву, прегласавањем српских легитимних представника у Скупштини тадашње Социјалистичке Републике БиХ, постало јасно да се припрема сценарио насилног издвајања ове републике из матичне државе, с циљем стварања унитарне, муслиманске БиХ, у чијој основи је, како је навео, „Исламска декларација“ Алије Изетбеговића.
За српски народ, рекао је он, то је био преломни тренутак у којем је требало изабрати – статус националне мањине у некој новој творевини, муслиманској БиХ, без права гласа, или искористити своје суверено, уставно и међународно признато право на самоопредјељење.
Политички представници српског народа 1991. сачували свој народ од угњетавања и мајоризације
Додик је подсјетио да је на првој сједници Скупштине српског народа у БиХ, која је основана 24. октобра 1991. године у Сарајеву, а у чијем је раду и сам учествовао, усвојена Декларација о останку српског народа у заједничкој држави СФРЈ и одлука о организовању плебисцита.
„У времену распада Југославије и дијаметрално супротних погледа на будућност БиХ, политичким представницима српског народа није остало ништа друго него да својим одлукама сачувају свој народ од угњетавања и омогуће му да сам одлучује о својој будућности.
Једино институционално, достојанствено и демократско рјешење било је организовање плебисцита. Од 1.350.000 гласача који су изашли на биралишта, за останак у Југославији њих 98 одсто изјаснило се ‘ЗА’, што је нама била јасна и гласна порука српског народа да жели самостално и слободно да одлучује о својој судбини“, нагласио је Додик.
Он је додао да је био посланик у тадашњем сазиву Скупштине српског народа, на шта је, како је рекао, посебно поносан, јер је учествовао у доношењу одлука од кључног и историјског значаја за српски народ.
Истакао је да Срби нису гласали против било кога, нити за рат и сецесију, већ за своју кућу, право да остану у држави у којој су рођени и за коју су њихови преци проливали крв и доносили слободу у два свјетска рата.
Додик је рекао за Срну да је плебисцит био колективни одговор на пријетећу мајоризацију и покушај муслимана да Срби буду потпуно обесправљени у унитарној БиХ коју су, према његовим ријечима, сањали муслимани предвођени Изетбеговићем.
Он је подсјетио на Изетбеговићеву изјаву да би „због суверене Босне жртвовао мир, а због мира не би жртвовао суверену Босну“.







