
Гувернера Централне банке Црне Горе (ЦБЦГ) треба да бира струка а не политика, поручује економски аналитичар Предраг Дрецун. Ако нови гувернер буде биран на јавном конкурсу за Портал РТЦГ најављује да ће се кандидовати за ту одговорну функцију. Увјерен је да би значајно ојачао системски и институционални капацитет те институције и тврди да Црна Гора може релативно брзо да достигне ниво развијености просјечне ЕУ чланице.
Скупштина Црне Горе претходне седмице усвојила је измјене и допуне Закона о ЦБЦГ, према којима ће гувернера врховне монетарне институције именовати парламент на основу спроведеног јавног конкурса умјесто предсједника државе, како је то било до сада.
Када је то рјешење у питању, економски аналитичар Предараг Дрецун каже да има аргумената и за и против.
“Заиста је најбоље да се на тржишту одмјере они који имају визије како треба уредити ЦБЦГ. Ту нема спора, јер конкурсом мотивишете све који сматрају да могу то да раде. Но, то је само у теорији“, каже Дрецун.
Питање је, како наводи, ко доноси одлуку.
„У пракси је важније ко ће да бира и оцјењује кандидате и програме, од тога ко ће да се јави. Ми смо имали конкурс за избор судија Уставног суда, и да ли смо добили најбоље кандидате. Наравно да нијесмо. Зашто. Зато што је политика донијела коначну одлуку, а та одлука није у интересу свих грађана. Зато данас умјесто стручних судија имамо партијске војнике и пат позицију у Уставном суду“, каже саговорник Портала.
Истиче да је институт конкурса добро рјешење, ако би одабир вршила струка, а не политика.
“Али, ако одабир буде условљен политичком трговином, типа ја теби гувернера, ти мени министра, или нешто слично, онда је конкурс бесмислен. Како год било, и старо и ново рјешење имају доста политичке супстанце у избору гувернера, тако да не знам што је боље у овом тренутку. Мало ми је само, као грађанину, чудан тајминг одлуке. Могло је ово ставити на дневни ред у октобру 2022. године, и не дати шансу да стари менаџмент ЦБЦГ траје годину дана послије истека мандата. Остаје нејасан мотив за оволико кашњење актуелне већине“, казао је Дрецун.
Напомиње да је прошле јесени упозоравао на фризирано извјештавање банака и мјерење адекватности капитала.
„Управо се показало тачним да је банкарски сектор поткапитализован, јер је ЦБЦГ волшебно дозволила да се из обавезне резерве покрију одређени губици у пласманима банака. Прије само десетак дана из Вашингтона, прилично оптимистично су нас и Дамјановић и Жугић информисали да је стање у банкарском сектору идеално, а ево данас видимо да пет банака има озбиљне проблеме“, казао је Дрецун.
Ако банкама, са преко 80 милиона добити у прошлој години треба једна оваква мјера, каже Дрецун, онда ЦБЦГ треба да објасни шта није у реду.
„Ово посебно добија на значају кад са друге стране имамо ‘мртво’ кредитирање и неких милијарду и по депозита који су неискоришћени и са мизерном каматом за депоненте”, наводи извор “Вијести” дана 29. априла 2023. године, а ја сам другом половином 2022. тврдио да је у активи банака једна четвртина умртвљених средстава, те да су депозити и пласмани у изразитој рочној неусклађености. Нажалост, био сам у праву, али гувернер Жугић је волио да се хвали подобним подацима, а министар финансија је то одобравао, или макар није реаговао како је требало“, казао је Дрецун.
Гувернер најприје да буде добар економиста.
Сматра да гувернер ЦБЦГ треба да буде прво добар економиста, па тек онда добар банкар.
„ЦБЦГ има обавезу да чува финансијску стабилност, а то изискује добро познавање економске политике, и њених алата“, казао је.
Сматрам да бих на квалитетан начин вршио дужност гувернера ЦБЦГ
На питање да ли ће се кандидовати за ту функцију Дрецун каже: „Сматрам да сам био успјешан банкар, јер сам двије врло проблематичне банке спасио од извјесног и најављеног увођења стечаја. То најбоље знају они који су радили у тим банкама, и стручна јавност. Уосталом, то говоре показатељи рада тих банака, у тренутку кад сам преузео те банке, и у тренутку кад сам одлазио из тих банака, и то без икаквих афера. Црногорском економијом се бавим на разне начине, већ три деценије, и чини ми се да знам њене потенцијале, све специфичности, и слабе тачке нашег економског система“.
Као економиста тврди да Црна Гора може релативно брзо да достигне ниво развијености просјечне ЕУ чланице.
„Зато сматрам да бих на квалитетан начин вршио дужност гувернера ЦБЦГ. Чињеница да ме је и стручна и остала јавност спонтано перципирала као кандидата велика ми је сатисфакција. Оно што сигурно могу да тврдим је да Црна Гора има потенцијал да буде чвориште нових финансијских токова и технологија, нових финансијских производа, и да тиме оствари одржив привредни раст. Има одређених кругова који не би били срећни да ја постанем гувернер, и све чине и чиниће, нарочито путем одабраних медија и личности да ме обесхрабре. Много је шири круг грађана и привредника који ме охрабрују да се кандидујем и вјерујем у њихову искреност. Ако нови закон буде у правном саобраћају, кандидоваћу се за ту одговорну функцију, увјерен да бих значајно ојачао системски и институционални капацитет ЦБЦГ. ЦБЦГ мора, и може много ефикасније и успјешније да утиче на банкарски сектор и јачање инвестиционе активности“, истакао је Дрецун за Портал РТЦГ.
Дамјановић да умири финансијске апетите политичких партнера
Коментаришући тренутну економску ситуацију, оцјењује да у условима у којима дјелује Влада Дритана Абазовића резултати нијесу тако лоши како се чини на први поглед.
„Тај поглед је детерминисан озбиљним институционалним поремећајима, и нефункционисањем доброг дијела државних органа, или њиховим дјеловањем у в.д. стању. Замислите државу у којој је чак и Централна банка у в.д. стању. Влада се коначно бори са инфлацијом, што донекле успорава пад животног стандарда који је до априла 2022. године био у порасту пуних 20 мјесеци. Од априла 2022. па до априла 2023. године имамо општи раст цијена који се креће у распону 17 до 20 посто, а у неким сегментима тржишта и до 50 посто. Нажалост највише су скочиле цијене хране“, казао је Дрецун.
Министар финансија Александар Дамјановић је, каже Дрецун, изложен притисцима политичких врхова да подиже ниво јавне потрошње. Поручује му да би морао са много више ауторитета, па чак и јавним дјеловањем, да умири финансијске апетите политичких партнера.
Шта ће бити до краја године, каже, зависи од политичке стабилности.
„Влада која нема јасну подршку не може урадити ништа стратешки важно. Бави се гашењем пожара, преливањем из једне посуде у другу. Уколико се избори одрже 11. јуна, ми би већ крајем јуна могли да имамо нову владу, и надамо се да ће то бити влада са много већом политичком подршком“, казао је Дрецун.
Задужење ће зависити и од туристичке сезоне
Евентуално задужење ће, како оцјењује, умногоме зависити од туристичке сезоне.
„Нико не зна да ли ћемо морати да се задужујемо до краја године. То зависи умногоме од ефеката туристичке сезоне. Ми се дефинитивно крећемо по маргинама потребе за новим задужењем, али бисмо након 1. јула, као датума кад би опционо требало да стартује нова влада, реално могли да добијемо много повољније услове кредитирања, уколико до тада не пробијемо неке границе макроекономских агрегата, као пораста општег нивоа јавне потрошње“, оцјењује Дрецун за Портал РТЦГ.
И тренутна политичка ситуација, према његовим оцјенама, лоше утиче на црногорску економију.
„Честе измјене прописа, као посљедица тражења палијативних рјешења представљају бизнис баријеру. Свака промјена пореских прописа, изискује огромне трошкове за привреду. Честе измјене правила игре дестимулишу инвеститоре. Слаба политичка подршка влади, која почива на равнотежи немоћи власти и опозиције, не даје довољно простора влади да квалитетно управља процесима“, каже Дрецун и зато сматра да треба што прије ићи на изборе и широком већином обезбиједити четири стабилне године.
Политичка ситуација лоше утиче на економију
ЕБРД у свом извјештају о транзицији за 2022-23 који су објавили претходне седмице предвиђа снажан опоравак туризма са изазовом високе инфлације.
Коментаришући извјештај ЕБРД-а Дрецун каже да се инфлација у Црној Гори у највећем проценту увози, а једним мањим дијелом има генезу и у домаћим узроцима. То, каже, наши партнери препознају, и зато, како је казао, имају дозу скепсе када дају прогнозе.
„Туризам нажалост није фактор развоја Црне Горе, већ више један корективни фактор који попуњава наше рупе настале у првој половини године, и чини годишњи платни биланс мање или више одрживим, али и поред тога ми имамо цикличне потребе за задуживањем. То није жељено стање“, казао је Дрецун.
Истиче да је туризам прави катализатор развоја тек кад буде невидљиви извоз, што, како наводи, у овом тренутку није.
„Ми кроз туристички наш производ извозимо доминантно туђу храну, туђу воду, туђу радну снагу, туђи намјештај, туђе чачкалице, туђе пешкире, туђе чаршаве, и шта све не. То се мора стратешки мијењати. Ми имамо потенцијале за ту промјену. Туризам треба да буде у нашем случају шлаг на торти, и то онај најскупљи, а не торта. Биће добра туристичка сезона, али то нас неће учинити много богатијим, зато што ће се 90 одсто прихода одлити кроз спољнотрговински дефицит. Нама остане само рента“, наводи Дрецун.
Забранити исплате отпремнина у државним фирмама
И Одбор за антикорупцију утврдио је, претходних дана, Нацрт закона о измјенама и допунама Закона о спрјечавању корупције којим је предвиђено укидање могућности да се за јавне и државне службенике унапријед уговарају отпремнине.
О забрани исплате отпремнина у државним фирмама Дрецун каже: „Државни функционери, постављени политичком одлуком, не смију да примају ништа осим основне зараде, па ни отпремнине“.
Радна недјеља опционо
У Скупштини не постоји већина која би усвојила евентуалне измјене Закона о унутрашњој трговини којим би била дјелимично враћена радна недјеља за раднике у овој области, јер је већина посланичких клубова већ саопштила да ће бити против.
Дрецун сматра да то треба да буде опционо.
„Радници немају ништа против, уколико се дневница значајно увећа, да не кажем дуплира. Нерадна недјеља економски угрожава мала предузећа, и ја мислим да им треба помоћи. Поготово ако знамо да у Црној Гори имамо најмање 60 хиљада страних грађана који имају боравак. То је један цијели град, и потреба тренутка је да реагујемо и убрзамо обрт роба и услуга“, указује Дрецун.
ЦГ да увећава златне резерве
Златне резерве Црне Горе износе скоро 1,2 тоне а Црна Гора их је наслиједила од бивше СФРЈ и никада их није увећавала. О томе је писао и Портал РТЦГ претходних дана.
Дрецун сматра да је 1,2 тоне смијешно мала количина злата за једну државу и напомиње да је његова вриједност 50 до 70 милиона еура у зависности од тржишних колебања.
Сматра да наша земља треба да увећава своје златне резерве јер ће, како појашњава, злато увијек бити начин чувања богатства.
„Злато вам даје бољу преговарачку позицију са финансијским институцијама. Кад је злато колатерал, камате су ниже. Вриједност инвестиција у злато никад не може пасти на нулу, као код криптовалуте рецимо. Око 50% злата у свијету купује се као инвестиција. Друга половина отпада на индустрију. Количина злата у свијету је релативно мала. Рударење је релативно скупо. Злато је у суштини својеврсни облик новца са највишим степеном општег повјерења“, казао је Дрецун.
Европски банкарски сектор чекају велики потреси
ЕЦБ најавила је ново увећање референтних каматних стопа.
Дрецун каже да ће то свјетској али и нашој економији донијети само проблеме.
„Грађанима скупље кредите, привреди такође. Држави теже услове задуживања. Једном ријечју руши стандард. Камата је увијек посљедица болести економског система, а еуро зона, има доста изазова, који се преливају на раст каматних стопа. ЕЦБ чини разне маневре, али није лако постићи оптималне мјере у веома разуђеном економском простору као што је ЕУ“, казао је Дрецун.
Прибојава се да европски банкарски сектор чекају велики потреси.
„Цредит Суиссе, швајцарска банка стара скоро 170 година, тражи 50 милијарди франака кредита да би превазишла проблеме настале падом цијена дионица, што је грубо речено еквивалент ГДП-а једне Србије, или десетак ГДП-а Црне Горе. То је огроман поремећај у само једној банци, и може узроковати ланчане проблеме на европском тржишту“, казао је Дрецун.
Сматра да ЕЦБ, наредних мјесеци, мора да дјелује са много опреза и мудрости.
О томе, може ли се пропаст неких америчких банака прелити на Црну Гору Дрецун каже да директно свакако не може, али као талас, након неког времена, могло би, сматра, да се деси да још неке америчке банке дођу у проблем, и то би се, како додаје, прелило на дио европских банака, а на крају и на нас.
„Уколико банке мајке црногорских банака кћери, уђу у проблем, то би могло да има лоше ефекте и у Црној Гори. Али заиста су ти редови величина занемарљиви за тако крупне економске релације. Међутим, Цредит Суиссе једна од највећих банака у Европи има озбиљних проблема, што би могло да има много јачи негативни утицај на европску економију“, закључио је Дрецун за Портал РТЦГ.