Одлазећи предсједник Црне Горе Мило Ђукановић највјероватније ће по престанку функције искористити могућност коју му предвиђа закон и стећи почасни назив – бивши предсједник државе.
У наредних пет година, док не стекне статус пензионера, Ђукановић ће као почасни предсједник државе примати плату, имати канцеларију, савјетника, обезбјеђење, мајбах. Мајбах чије је одузимање прије двије године најавио тадашњи министар финансија и социјалног старања Милојко Спајић.
Све док не напуни 67 година, Мило ће уживати у истом обиму права као у минулих пет година.
Ђукановићева функција престаје послије инаугурације Јакова Милатовића, која ће бити организована 20. маја.
Према Закону о предсједнику, уколико буде желио да стекне почасни назив – бивши предсједник Црне Горе, Ђукановић ће послије престанка функције имати право на накнаду зараде, затим канцеларију, једног савјетника и службеника за административне и техничке послове, као и право на употребу службеног аутомобила са возачем или без њега.
По престанку функције, предсједник има право на лично обезбјеђење у складу са безбједносном процјеном коју утврђује надлежни орган, односно Агенција за националну безбједност и Управа полиције…
Предсједник државе, према Закону о предсједнику, по престанку функције до испуњења законом прописаних услова за стицање права на пензију, има право на накнаду зараде у висини од 70 одсто плате, коју је примио у посљедњем мјесецу обављања функције предсједника.
То значи да ће имати око 1.500 евра.
Ако одлазећи предсједник Црне Горе оствари право на пензију, а његова пензија је мања од накнаде, има право на посебно мјесечно примање у износу разлике између 70 одсто зараде и пензије коју прима.
На основу горе наведеног, са правом се намеће питање да ли је и шта Ђукановић изгубио 2. априла ишта изгубио, осим 30 одсто плате коју је примао у претходних пет година.
Ђукановић ће у наредних пет година, поред вишка времена које може искористити у Дубаију и Швајцарској гдје је увелико укоријенио, имати и пратњу, кабинет и наравно мајбах,
Умјесто да одговора за бројна непочинства почињена у претходних 30 година, Ђукановић ће по својој прилици водит знатно лежернији и комфорнији живот, захваљујући законским актима које су посланици бившег режима изгласали за свог шефа.
Умјесто да историјско развлашћивање 2. априла буде искоришћено за Ђукановићево суочавање са правним последицама својих недјела, Ђукановић ће неоптерећено моћи да посвети много више пажње свом унуку.
Нажалост, велика побједа Европе сад пријети да се претвори у вријеђање интелигенције народа на чији рачун су се у претходних 30-ак година богатили Ђукановић, његова родбина и кумови.
У међувремену, Европа сад ће наставити ревносно да спроводи исту ону политику коју је прије 25 година конципирао сам Мило Ђукановић.
