Док је актуелни председник Ђукановић ‘апсолутно убеђен’ у своју победу и свог противкандидата сматра ‘кандидатом Србије и СПЦ’, Милатовић грађане пита ‘Да ли желе још пет Милових година’ и обећава ‘излазак из мрака’ и обрачун са криминалом и корупцијом
У Црној Гори ће у недељу, 2. априла, бити одржан други круг председничких избора у коме ће, за мандат од наредних пет година, надметати актуелни шеф црногорске државе и кандидат Демократске партије социјалиста (ДПС) за још један мандат Мило Ђукановић и кандидат Покрета “Европа сад” (ПЕС) Јаков Милатовић.
Ђукановић је у првом изборном кругу освојио 119.673 гласова (35,37 одсто), а Јаков Милатовић 97.858 гласова (28,92 одсто) гласова бирача који су изашли на изборе. Излазност је била 64,06 одсто.
Кампања уочи другог изборног круга протиче у нешто оштријем тону у односу на ону уочи првог круга, али за разлику од претходне у овој инцидената нема.
Борба за трећи мандат
Ако победи, Ђукановићу (61) ће ово бити трећи мандат на позицији председника Црне Горе. Он је од изборне ноћи након првог изборног круга “апсолутно убеђен” у своју победу и сматра да му нико није раван. Грађанима је обећао бољи стандард на реалним основама, очување грађанске државе и чланство у Европској унији у наредних пет година.
Добар део Ђукановићевих обраћања у кампањи био је посвећен Србији, њеном наводном утицају на све што се догађа у Црној Гори са циљем да је дестабилизује, ширењу тзв. “српског света” и покушајима, како је рекао, да влада земљама региона – Црном Гором, БиХ, Северном Македонијом и тзв. Косовом.
Сматра да је међународна заједница благонаклона према званичном Београду, посебно у дијалогу са Приштином. Такође, Ђукановић је рекао и да Србија не би могла да поднесе улазак Црне Горе у Европску унију пре ње.
Свог противкандидата је окарактерисао као кандидата друге државе, односно Србије и Српске православне цркве.
Кандидатуру Ђукановића су подржале странке, традиционални партнери његовог ДПС – СДП, Либерана партија, чланови Председништва БиХ Жељко Комшић и Денис Бећировић, као група интелектуалаца из региона међу којима су Соња Бисерко, Ненад Чанак, Давор Ђенеро, Вељко Булајић…
Милатовић: Ђукановића чека политичку пензију
Јаков Милатовић (36), кандидат ПЕС-а, је као и Ђукановић економиста, био је министар економског развоја у влади Здравка Кривокапића, када је и почео да се бави политиком, после 30. августа 2020. године, када је победила коалиција странака на власти у Црној Гори, а Ђукановићев ДПС први пут прешао у опозицију.
У изборној ноћи након првог изборног круга рекао је да су председнички избори прекретница и да ће у другом кругу Ђукановића послати у политичку пензију. Грађане је у кампањи питао “да ли желе још пет Милових година”. Обећао им је излазак из мрака Ђукановићевог режима, обрачун са криминалом и корупцијом и просперитет Црне Горе.
Док Ђукановић у другом кругу типује на гласове из дијаспоре, Милатовић је у отвореном писму дијаспори поручио да треба да гласају, али да притом имају на уму разлоге који су их током Ђукановићеве власти, као и њега у једном тренутку, приморали да напустили Црну Гору. Са Србијом жели да развија најбоље суседске односе.
Милатовића су подржале све странке победничке коалиције на изборима из августа 2020. године: Демократски фронт, Демократе, Права, као и Уједињена Црна Гора и Коалиција “Црно на бијело”, коју чине странке окупљене око ГП Ура.
Аналитичари: Почетак пост-Ђукановићевске ере
И док свако са своје стране прогнозира победу, у јавности ипак преовладава мишљење да ће Милатовићева рука, на крају борбе, ипак бити у ваздуху.
Ђукановићев пораз у недељу значио би коначан крај ДПС-а, који је на челу са њим у континуитету Црном Гором влада дуже од три деценије, јер након пораза на парламентарним изборима 2020. та странка је поражена и у 20 од 25 црногорских градова и општина на октобарским локалним изборима. Ђукановић је на власт дошао 1989. године на крилима тзв. Антибирократске револуције и српског национализма који је предводио Слободан Милошевић, чији је потом био један од најпоузданијих сарадника.
Аналитичари у региону у великом броју сматрају, да ће се одласком Ђукановића отворити пут ка бржем приближавању Црне Горе ка чланству у ЕУ, пошто је тренутно заустављен и блокиран управо због потеза које је повлачио актуелни шеф државе. Истичу да од 2. априла у Црној Гори почиње “пост-Ђукановићевска ера”.
“То је огроман број гласова, за Мила недостжан. Сви ови људи су подржали Јакова, не само у јавности него и на терену. Имате огромни заједнички рад, и ова парола Јакова Милатовица – ‘Успјећемо заједно’, изгледа да ради уочи друга круга. Остаје само у недељу да видимо колика ће та разлика бити”, сматра политиколог Владимир Павићевић.
Политчки консултант Владимир Добросављевић каже за УНУ да сви који су подржали Милатовића у збиру имају око 205 хиљада гласова:
“То су Даниловић, Бечић, Мандић… Јаков ту прелази 205.000. Са друге стране Мило Ђукановић са својих 120.000, плус 10.000, колико је добила Драгиња и још Јоџир – све заједно не прелази много 130.000 гласова”.
Иако вероватно политичка прекретница, други круг избора у недељу је само један од чинова у црногорској драми. Многи говоре како је ово тек “увод” у парламентарне изборе, заказане за 11. јуни. Ако се Милатовић у понедељак засита пробуди као председник, његов саборац, лидер покрета Европа сад, Милојко Спајић већ у јавности фигурира као потенцијални премијер.
“Нема дилеме да ће победа Јакова Милатовића допринети још јачем утицају покрета ‘Европа сад’ и да ће они да разматрају која је та особа која може бити следећи премијер. Али то не значи да ће ове, ајде да их назовем ‘старе опције’, мировати и да ће оне сад овако да Европа преузме све. Не, ДФ ће да остане јак, ови други савези це такође бити релативно јаки. Сигурно ће бити жестоко такмичење на тим изборима око примата у овој послеђукановицевој ери”, истиче Павићевић за УНУ.
А да би се причало о будућим коалицијама, пре тога треба још једном на изборима измерити вредност свакога понаособ. Иако истраживања показују да Мило Ђукановић има још три дана до пензије, познаваоци тврде да њега никада не треба потцењивати, али би му у другом кругу требало пуно више од обичног чуда да победи Јакова Милатовића.
