Скандалозна сазнања која су узнемирила домаћу јавност последњих дана о активним припадницима нарко-картела унутар полиције и АНБ-а, по ко зна који пут су увјерила и оне најнезавеније какав су систем преко три деценије градили Ђукановић и његово криминално-биолошко окружење. Послије политичког слома 2020. године у јавност су испливали сви докази о корумпираности носиоца највиших правосудних функција, али и осталих чиновника државног апарата, који су сви били упрегнути у циљу очувања криминалних послова једне опасне и организоване групе.
На самом почетку свог демократског развоја и транзиције, Црна Гора је ушла у период тзв. кохабитације, јер је Ђукановић као врх пирамиде Зла остао на функцији предсједника. Њу је искористио да на сваки могући и немогући начин успори и блокира демократски процес, констатно изазивајући институционални и ванинституционални хаос, директно угрожавајући демократски и уставни поредак, нарушавајући јавни ред, мир и стабилност у држави, а све преко својих криминалних структура унутар система и ван њега.
Сви ти покушаји су пропали, Ђукановић је низао поразе широм Црне Горе, па је тако и 19. марта самљевен изборним резултатима. Немајући снаге да се помири за извјесним поразом и коначним склањањем са јавних функција, одлучио је да пријети држави и јасној већини грађана “активирањем џепова подршке“, најављујући побједу. Док између два изборна круга Црна Гора са запрепашћењем и згроженошћу посматра чиме су се бавили корумпирани полицајци и државни службеници из времена Ђукановићеве апсолутне власти, он цинично најављује бољи живот и економски препород.
Крај кохабитације са Ђукановићевом мафијом 2. априла је услов за даљи демократски и економски развој. Грађани ће масовним изласком на биралишта коначно запечатити судбину Ђукановићевог картела и извући државу из “талачке кризе“, у коју је гурнула једна неодговорна групица криминалаца спремних да “запале“ комплетну државу да би избјегла кривично-правну одговорност.