Андор Дели, мађарски европосланик, оцијенио је за Новости да ће последњи извештај Европског парламента нанијети штету односима ове институције са Србијом.
Он је истакао да постоји генерално лоша тенденција када је ријеч о односу према Србији:
– Није ово први пут да се резолуције с оваквом садржином о Србији усвајају у ЕП. И претпостављам да ће их бити још, можда не у виду извештаја. И у претходном периоду је било резолуција са параграфима на тему Србије, нарочито из апсекта неувођења санкција према Русији. ЕП је већ неко вријеме, нарочито од украјинског конфликта, изузетно критичан према Србији – нагласио је мађарски европосланик.
Шта је разлог томе?
Без обзира на то што је Србија, када је ријеч о украјинском конфликту, и те како показала приврженост принципу територијалног интегритета, била потписница и изгласала низ резолуција у УН и другим међународним организацијама, и пружа хуманитарну подршку, очигледно је да либералној љевици као руководећој структури у ЕП то није довољно. И даље се инсистира на нечему што би изузетно тешко пало и изазвало веома озбиљне консеквенце по грађане Србије, на примјер у погледу снабдијевања енергентима, али и у вези с неким другим веома компликованим питањима, када је ријеч о разговорима Београда и Приштине.
Да ли је то само због Украјине или има и других разлога?
Слушајући дебату у ЕП и познавајући прилике, а пратим извјештаје Србије још од 2014, не могу да видим други разлог, осим неусклађивања са спољном политиком ЕУ и санкцијама.
Шта вам је највише засметало у последњем извештају?
У садржају и тоналитету извјештаја осјећа се нека врста дубоке, претјеране, на неки начин, чак, провокативне критичности, према свему ономе што Србија ради. Чак су и ствари које су позитивне, као што је реформа правосуђа, коју је Србија одрадила следећи препоруке Венецијанске комисије, тек узгред поменуте. А сви знају да је то важна ставка на путу ка ЕУ. Те ствари које је Србија урадила, и за које би требало да добије неку врсту похвале и признања, не признају се. До једног тренутка Србија је тако критикована што није именовала омбудсмана, а када је то урадила, онда је то констатовано, али са замјерком зашто је толико чекала! У мађарском постоји изрека „Имаш капу, немаш капу, крив си“. Шта год радили, никад није довољно добро.
Инсистира се и на томе да се Србија одрекне Косова?
Влада велико неразумијевање око цјелокупне ситуације и преговора. Парламент већ двије године инсистира на формулацијама које садрже узајамно признавање. Оне се појављују изнова у низу резолуција ЕП, при чему остале европске институције не говоре о томе, већ о правно обавезујућем споразуму и нормализацији. Ту се већ види раскорак. Веома је забрињавајуће то да ЕП на неки начин руши дипломатска правила узајамног поштовања. Такве поруке никако неће да ојачају повјерење грађана Србије да их неко чека у ЕУ као будуће чланице.
Хоће ли овакав негативан извештај имати утицај на европски пут Србије?
Ако гледамо правно, увек се каже да резолуције ЕП нису обавезујуће. Али, чињеница је да то изражава одређену врсту политичког амбијента, што никако не погодује томе да се пут Србије убрза. Има пуно порука у погледу усклађивања спољне политике, али тако гласних, нетолерантних и нефлексибилних, као што су оне које стижу из ЕП, нема ни из једне европске институције. ЕП одскаче од свега што раде остали. Ми из делегације мађарске странке ФИДЕС смо принципијелно били против такве резолуције коју је већина усвојила, зато што она не служи убрзању европског пута Србије, што је интерес Србије и Мађарске као њеног сусједа. Нити таква резолуција служи грађењу повјерења и поштовања између институција ЕУ и Србије.
