Предсједник Црне Горе Јаков Милатовић саопштио је да од Владе Црне Горе тражи анализу Еуромодела, његовог утицаја на пензиони систем и повратак социјалног дијалога.
Он је то навео у писму упућеном предсједнику Владе Црне Горе Милојку Спајићу.
Милатовић је казао и да подржава повећање животног стандарда, истичући да оно мора да почива на одговорним економским одлукама, поузданим анализама и дијалогу са социјалним партнерима.
Писмо, које је доставио Кабинет предсједника Црне Горе, преносимо интегрално:
„Обраћам Вам се у важном тренутку за европску будућност Црне Горе, када је наша држава ближа чланству у Европској унији него икада раније. У овој фази приступног процеса, од посебног је значаја да напредак Црне Горе буде праћен јачањем институција, квалитетним и одговорним јавним политикама и досљедним испуњавањем преузетих обавеза према Европској унији.
У том контексту, желим да се осврнем на „Еуромодел“ који је Влада Црне Горе представила утврђивањем сета закона у септембру 2026. године.
Циљ унапређења животног стандарда грађана и повећања зарада је охрабрујући и друштвено пожељан. Међутим, с обзиром на то да реформе оваквог обима и значаја морају бити засноване на поузданим фискалним и економским анализама, претходној стручној и институционалној провјери, као и на инклузивном процесу консултација, досадашњи начин припреме и утврђивања овог модела отвара питања на која јавност очекује одговоре.
Свеобухватна процјена фискалних и економских ефеката реформе
Указујем да пакет законских мјера није праћен јавно доступном процјеном фискалног утицаја, нити свеобухватним вишегодишњим пројекцијама које би обухватиле државни буџет, Фонд пензијског и инвалидског осигурања и буџете јединица локалне самоуправе.
Реформа оваквих размјера не би смјела бити спроведена без детаљног одговора на питање како ће бити финансирана и на који начин ће се обезбиједити дугорочна одрживост јавних финансија. Такође, грађанима није представљена ни одговарајућа економска анализа, која се, између осталог, односи на утицај мјера на конкурентност наше економије, раст цијена и тржиште рада. Стога јавност не може на одговарајући начин сагледати трошкове, ризике и дистрибутивне посљедице предложених мјера. Посебно забрињава чињеница да Министарство финансија није подржало утврђени пакет, а да Фискални савјет до сада није дао своје законом обавезујуће мишљење о утврђеном пакету мјера.
Истовремено, „Еуромодел“ није препознат у кључним фискалним и економским документима Црне Горе, укључујући Фискалну стратегију, Програм економских реформи и Програм реформе управљања јавним финансијама, што отвара питање поузданости економских и фискалних информација које Црна Гора доставља Европској унији.
Процјена реформе на пензиони систем
Посебно забрињавајуће су могуће посљедице потпуног укидања доприноса за пензијско и инвалидско осигурање, имајући у виду да то суштински мијења постојећи модел финансирања пензија, као и економску природу самог система.
Таква промјена представљала би темељно реструктурирање система пензијског финансирања и отворила важна питања у погледу дугорочне институционалне и финансијске архитектуре пензионог система, укључујући однос између стечених пензијских права, начина њиховог финансирања и одговорности државе да гарантује редовну исплату пензија.
Прије доношења било какве одлуке која подразумијева овако значајну структурну промјену, Влада би морала обезбиједити израду и јавно објављивање свеобухватне, независне и дугорочне актуарске процјене одрживости пензијског система.
Спровођење консултација са социјалним партнерима
Озбиљна питања отвара и начин на који су припремљене и утврђене предложене мјере, посебно у погледу квалитета социјалног дијалога и консултација са заинтересованим странама.
Као што знате, реформе оваквог обима захтијевају инклузиван процес одлучивања. Консултације са социјалним партнерима нијесу само питање добре административне праксе, већ и уставна обавеза и важан предуслов легитимности, квалитета и дугорочне одрживости реформи.
Изостанак суштинских консултација тешко је помирити са принципима социјалног дијалога, партиципативног креирања јавних политика и институционалне одговорности које Црна Гора треба додатно да оснажи у процесу приступања Европској унији.
Све наведено потребно је сагледати и у контексту обавеза које је Црна Гора преузела у области одговорног економског управљања. Посебно истичем да се напредак Црне Горе на европском путу, поред формалног испуњавања мјерила и усвајања закона, мора потврђивати квалитетом јавних политика, дјелотворношћу институција и досљедном примјеном стратешких опредјељења у конкретним одлукама Владе.
Полазећи од наведеног, предлажем да Влада предузме сљедеће кораке:
Објављивање свеобухватне процјене фискалног утицаја „Еуромодела“ и пратеће економске анализе
Неопходно је израдити и јавно објавити цјеловиту процјену фискалног утицаја утврђених мјера. Анализа треба да садржи јасно представљене претпоставке, квантификоване ефекте појединачних мјера и укупног пакета. Истовремено, потребно је омогућити Фискалном савјету да, на основу потпуних информација, изда формално, јавно и на подацима засновано мишљење о фискалним ефектима предложених законских рјешења, у складу са важећим Законом о буџету и фискалној одговорности.
Израда независне дугорочне актуарске процјене пензијског система
Потребно је обезбиједити израду и објављивање свеобухватне актуарске процјене пензијског система у сценарију потпуног укидања доприноса за пензијско и инвалидско осигурање. Ова процјена мора бити предмет стручне и јавне расправе прије било какве законске промјене којом би се укинули постојећи извори прихода за финансирање пензијског система.
Обнављање социјалног дијалога
Потребно је отворити процес консултација са релевантним социјалним партнерима, укључујући Унију послодаваца Црне Горе, Привредну комору Црне Горе, репрезентативне синдикалне организације и Заједницу општина Црне Горе, како би се обезбиједило да коначна законска рјешења буду резултат инклузивног процеса и уважавања различитих друштвених и економских интереса.
Желим да нагласим да циљ унапређења животног стандарда грађана и повећања зарада запослених има моју пуну подршку. Управо због значаја тог циља, неопходно је обезбиједити да предложене реформе буду финансијски одрживе, институционално утемељене и засноване на поузданим анализама.
Одлуке чије ће се посљедице осјећати далеко изван мандата актуелне Владе захтијевају посебну одговорност, транспарентност и поштовање институционалних процедура.
Увјерен сам да нам је заједнички циљ унапређење животног стандарда грађана уз очување стабилности јавних финансија и дугорочне одрживости економског система Црне Горе“.
