Актуелни и одлазећи предсједник државе Мило Ђукановићу свом првом предизборном споту, поред константног позивања на референдум 2006. године и продубљивању подјела у Црној Гори поново се дотакао 90-их и његове срамне улоге тих година – али из његовог резона, он је био спаситељ Црне Горе!
Тако је наратор казао да је Ђукановић имао прекретничку улогу у снажном заокрету Црне Горе ка друштву западних вриједности. Тврди да је сачувао мир, људске животе и материјална добра током грађанског рата 90-их и НАТО бомбардовања 1999. године.
А колико је Мило Ђукановић играо миротворачку улогу у грађанском рату 90-их најбоље говори „мирни“ напад на Дубровник. Ђукановић је, тог 1. октобра био један од предводника напада на овај историјски град док су појединци против тог чина протестовали. Интересантно је како се Ђукановић у овом тренутку представља као миротворац а био је предводник ових и оваквих акција, а оптужује своје конкуренте, који су се просто одазвали на војни позив, за учешће у злочиначким идеологијама. Заборавља Ђукановић своју ружну прошлост, а чињеница да је за 180 степени промијенио своју идеологију не може опрати раније злочине.
Ђукановић се такође поново срамно похвалио да је заштитио Црну Гору од НАТО бомбардовања 1999-те године, када је као велеиздајник Црне Горе пошао у Брисел. Ђукановић у свом безобразлуку и препотентности очигледно заборавља чињеницу да је управо Црна Гора била прва територија савезне државе која је бомбардована, конкретно, касарна у Даниловграду, гдје је била и прва жртва НАТО бомбардовања, Саша Стајић, војник из Београда. Заборавља Ђукановић очигледно и имена Јулије Брудар, Оливере Максимовић, Мирослава Кнежевића, Вукића Вулетића, Милке Кочановић и Манојла Коматине, дјеце и људи који су побијени у бомбардовању Мурине апсолутно без разлога. Заборавља Ђукановић, очигледно, и осиромашени уранијум који је просипан по градовима бивше СРЈ, а покушава да се представи као херој који је свој народ спасио бомбардовања. Проблематика ипак лежи у другој ствари – исти народ је бомбардован и у Мурину и у Даниловграду и у Београду и у Нишу.
Грађани Црне Горе се, на његову жалост, врло добро сјећају политичке каријере Мила Ђукановића, 90их година, али и свега онога што су добили приликом формирања независне државе Црне Горе. Јасно је да период након формирања државе није био славан по Ђукановића јер су га управо тадашњи опозициони прваци оптуживали да је државу формирао како би сачувао себе и своје бизнис партнере од очију страних судова, који су га много пута оптуживали за криминалне радње.
И птицама на грани је јасно да Ђукановић поново улази у предсједничку трку само да би сачувао свој имунитет. Али исто тако је јасно да Ђукановић више нема ни промил шансе за побједу и да ће изгубити од било ког кандидата који уђе у извјесни други круг предсједничких избора.
