Социолог Бојан Панаотовић казао је да је одвајкада у политичкој теорији и пракси познато да одсуство идеја, програма и конкретне садржине која би се понудила грађанима, води ка путу којим се најлакше иде а то је проналажење непријатеља који угрожава „наше“ постојање.
„За блок окупљен око ДПС-а тај архинепријатељ који доноси сво зло Црној Гори јесте Србија, Београд, СПЦ, МЦП и сви они који желе да имају макар пристојне односе са малочас поменутима. Наравно, ко мари за чињеницу да највећи број грађана Црне Горе већ годинама, по свим истраживањима, има највеће повјерење у СПЦ, важно је истрајати на тези да ће СПЦ покорити Црну Гору и да ће Порфирије и Јоаникије у сред НАТО интересне сфере и од државе чланице НАТО-а и кандидата за улазак у ЕУ створити теократску државу“, појашњава он.
Додаје да је свакоме ко чита штампу, и макар површно се информише, јасно је да Јаков Милатовић није фаворит Београда на овим изборима.
„Ипак у неколико интервјуа истакао је своје мишљење да са Србијом треба његовати добре односе, да уважава чињеницу да је Александар Вучић вољом народа изабран за председника Србије, дигао је глас против вишедеценијске дискриминације Срба у Црној Гори, рекао да је некад давно гласао за СНП… и наведене чињенице биле су довољне да му се на Цетињу припреми линч. Питање гласи шта би се грађанину Милатовићу догодило да није било обезбеђења и полиције? Безидејност, одсуство конкретне политичке понуде и немоћ да се грађанима представи солидан програм нужно воде у фрустрацију, потребу за производњом непријатеља, агресију и деструктивност“, казао је Панаотовић.
Тврди и да онако како се провео Милатовић на Цетињу, провели би се и Мандић и Даниловић, а могуће и Бечић.
„На част и понос грађана Подгорице, Берана, Пљеваља, Будве… је то што Мило Ђукановић и Драгиња Вуксановић Станковић могу да дођу у ове средине и без икаквих проблема, опструкције и отпора одрже предизборне скупове. Мржња, инциденти, напади на „уљезе“ и “ непријатеље“ могу изазвати симпатије код одређеног броја становника, али у великој већини држава овог света па тако и у Црној Гори, велика већина грађана бира нормалност и пристојност. ДПС брод тоне. Тај брод би могао да остане на површини радикалном реформом, трансформацијом, кадровским изменама, напуштањем шовинистичке политике итд. Уместо потеза који би водили ка опстанку брода и већине посаде и путника врх ове партије покушава да за собом на дно повуче читаво друштво. Тај посао неће уродити плодом. Након 2. априла, ДПС ће, по свим расположивим анкетама, морати да прихвати чињеницу да после парламента, Подгорице и велике већине градова Црне Горе морати да препусти и позицију председника Црне Горе. Агресијом, мржњом и инцидентима само отежавају и себи и Црној Гори“, закључио је социолог.
