Фото: Gov.me/arhiva
Заједничко посредовање између ЕУ и САД, слично заједничкој медијацији “Пржински процес” у Сјеверној Македонији, могло би бити опција за Црну Гору, али није сасвим јасно какви би били његови резултати. Саговорник Портала РТЦГ, аналитичар и професор филозофије Стефан Ђукић, каже да иницијативе за медијацијом није било док је “однос снага” био у разлици од једног посланика, а ДПС имао сву власт у својим рукама.
Током сједнице Европског парламента (ЕП) у Стразбуру, извјестилац ЕП за Црну Гору Тонино Пицула питао је шефа европске дипломатије Жосепа Бореља колико су Сједињене Државе (САД) укључене у рјешавање политичке нестабилности у Црној Гори, борбу против дезинформација и вањског утицаја и покушаје да се Црна Гора врати назад у реформама. Пицула је питао високог представника да ли би заједничко посредовање између ЕУ и САД, слично заједничкој медијацији “Пржински процес” у Сјеверној Македонији, могло бити опција за Црну Гору.
Како је истакао Ђукић, било какво посредовање са стране би можда могло да, у неком краћем периоду, привремено, одблокира одређене институције и покрене неке процесе али би, свеобухватно и на дуже стазе било лоша ствар за црногорске грађане.
“Разлог за то је следећи – дужи низ година, а поготово након промјена 30.августа 2020. године, представници наше партијске класе се чак и не претварају да им је стало до носилаца суверенитета, грађана, већ траже свој суверенитет споља, код представника са стране. Зато је ова лоша вијест за грађане Црне Горе, чак и уз потенцијални краткорочни бенефит, она би само повећала јаз између двије класе. Истовремено, претходно искуство нас учи да разговори уз медијацију врло често не представљају тражење консензуса, нити средњег пута између супротстављених страна већ су једно међусобно оптуживање и лобирање у нади да ће страни фактор изгурати интерес једне од тих страна. Тако не можемо доћи до бољег и уравнотеженијег друштва”, оцијенио је Ђукић.
Укажимо, Пржински споразум био је политички договор између главних политичких партија у Сјеверној Македонији уз посредовање Европске уније, којим је окончана политичка и институционална кризу у првој половини 2015. године.
Он је предвиђао, између осталог, учешће опозиционе странке СДСМ у министарствима, пријевремену оставку премијера Николе Груевског и прелазну владу која би земљу довела до парламентарнх избора.
Ђукић скреће пажњу и на моменат када се ова иницијатива појављује.
“Бирање оваквог момента, када смо имали веће потребе и већу кризу у више наврата од 2015. године до данас, чини да поменуту иницијативу схватамо можда и као лобирање хрватског представника да се, на неки начин, очува останак ДПС-а у власти, сада када је та партија изгубила доминантну улогу у већини локалних самоуправа, када нема јасан пут да на државном нивоу буде дио владе и када је нејасан резултат предсједничких избора”, истакао је Ђукић.
Он напомиње да није јасно како другачије да схватимо зашто иницијативе за медијацијом није било док је “однос снага” био у разлици од једног посланика, а ДПС имао сву власт у својим рукама.
“Мислим да овакво лобирање, иако разумљиво из угла створених веза и потенцијалних заједничких интереса, није нешто што доноси дугорочан бољитак грађанима Црне Горе поготово у смислу што нам је неопходан развој политичког духа и свијест да наши избори заиста значе нешто без уплитања са стране”, оцјењује Ђукић.
