Виши суд у Подгорици провјерава да ли је Валентина Павличић, заступница Црне Горе пред Европским судом за људска права у Стразбуру, злоупотријебила положај и држави прибавила имовинску корист оштетивши Бјелопољца И.К.
Предмет је формиран по пријави коју је Бјелопољац поднио против Павличић, тврдећи да је уништила списе који су били потребни за одлучивање у спорном случају.
Подгорички Виши суд је у првом поступку оцијенио да су оптужбе И.К. неосноване, али је Апелациони суд укинуо ту одлуку и предмет вратио на поновно одлучивање,
– Окривљеној В.П. стављено је на терет да је, поступајући као заступник Црне Горе пред Европским судом за људска права у Стразбуру, по тужби супсидијарног тужиоца И.К. из Б.П. против државе Црне Горе, у току 2018. године, злоупотребљавајући свој службени положај, онемогућила да по иницијативи И.К. против државе Црне Горе Европски суд за људска права у Стразбуру мериторно одлучи, а ради накнаде штете, на начин што је „уништила списе представке“, без икаквог прецизирања како је то окривљена уопште дошла у контакт са списима представке, која се упућује директно Европском суду, односно како их је уништила, чиме је лицу И.К. теже повриједила имовинска права, а држави Црној Гори прибавила имовинску корист. Кривично дјело је правно квалификовано као кривично дјело злоупотреба службеног положаја из члана 416. ст. 3 у вези става 1 КЗ – навела је у одговорима на питања „Дана“ савјетница за односе с јавношћу у Вишем суду у Подгорици Марија Раковић.
У првом поступку суд је донио одлуку којом је обустављен кривични поступак против Павличић, али је Апелациони суд, одлучујући по жалби Бјелопољца који је поднио пријаву, укинуо то рјешење и наложио да се по тој пријави поново одлучује.
Павличић се изјаснила у одговору на жалбу наводећи да Бјелопољац, као тужилац, и његов пуномоћник нису никад били предмет њеног писаног и усменог изјашњења пред Европским судом за људска права и да с њима није комуницирала ни путем представки, а да у надлежности било којег заступника није да зна да ли ће Европски суд за људска права одговорити и обавијестити подносиоца о исходу његове представке.
Због тога, како је оцијенила, тврдње И.К. су без суштинског, правног, формалног и неформалног основа.
Судије Апелационог суда оцијениле су да је закључак првостепеног суда преурањен.
– У исправљеном оптужном предлогу оштећеног као тужиоца од 10.11.2022.године констатован је кратак опис кривичног дјела, као и радње које је окривљена предузела, па се тако у оптужном предлогу наводи да је окривљена, поступајући као заступник Црне Горе пред Европским судом за људска права у Стразбуру, свјесна забрањености и противправности дјела, чије извршење је хтјела, злоупотријебила свој службени положај и онемогућила да Европски суд за људска права у Стразбуру мериторно одлучи по тужби оштећеног као тужиоца, а ради накнаде штете коју је претрпио у саобраћајној незгоди коју је у парничном поступку опредијелио на 200.000 еура, на начин што је нетачно навела да тужбу-иницијативу поменутом суду оштећени као тужилац није потписао, па када је исти писаним путем обавијестио окривљену да се радило о омашци, окривљена му је на исти начин одговорила да је цјелокупне његове списе уништила, чиме је теже повриједила имовинска права оштећеног као тужиоца, а држави Црној Гори прибавила имовинску корист – наводи се у рјешењу Апелационог суда.
