У 19 сати затворена су бирачка мјеста широм Босне и Херцеговине, чиме је окончано гласање на Општим изборима на којима су грађани бирали три члана Предсједништва БиХ, посланике у државном и ентитетским парламентима, предсједника Републике Српске те посланике у кантоналним скупштинама у Федерацији БиХ. Изборни дан обиљежила је прва свеобухватна примјена нових изборних технологија, укључујући биометријску идентификацију бирача и скенирање гласачких листића. Иако су током јутра на више бирачких мјеста забиљежени технички проблеми са скенерима и идентификационом опремом, посебно у Бијељини, већина потешкоћа отклоњена је током дана те се гласање у послијеподневним сатима углавном одвијало без већих застоја, према саопштењима Централне изборне комисије (ЦИК) БиХ. Први резултати очекују се око 20 часова.
Бирачка мјеста била су отворена од седам до 19 сати. На више бирачких мјеста технички проблеми постојали су због новог начина гласања – нијесу радили скенери и биометријска идентификација. На тим мјестима гласање се није одвијало док нијесу отклоњени кварови.
До 17 сати на Општим изборима у Босни и Херцеговини гласало је 1.097.589 бирача, односно 32,20 одсто од укупно 3.408.517 регистрованих, показују најновији подаци Централне изборне комисије БиХ.
Осјетно већи је одзив бирача у ентитету Република Српска у односу на Федерацију БиХ, с разликом већом од седам одсто.
Највећу излазност до 17 сати међу општинама забиљежили су Калиновик (58,24 одсто), Источни Стари Град (53,68 одсто) и Хан Пијесак (52,70 одсто).
Међу највећим урбаним срединама предњачила је Бања Лука с 40,47 одсто бирача који су изашли на биралишта.
До 15 часова на општим изборима у Босни и Херцеговини гласало је 916. 269 бирача или 26.88 одсто, саопштила је Централна изборна комисија уз напомену да недостају подаци са појединих бирачких места.
У Републици Српској гласало је 31,62 одсто, а у ФБиХ 24,78 одсто.
Изван БиХ гласало је 1,11 одсто, док је у Брчко дистрикту гласало 24,62 одсто.
До 11 часова гласало је 406.847 или 11,94 одсто бирача, што је мање у односу на изборе прије четири године, када је излазност до тог времена износила 15 одсто, саопштио је предсједник Централне изборне комисије БиХ Јован Калаба.
На више бирачких мјеста у Републици Српској јавили су се технички проблеми, због новог система гласања, преноси РТРС.
У појединим градовима због проблема са техником каснило је отварање више бирачких мјеста, док на појединим бирачким мјестима проблеми са скенерима и остатком нове технологије, која се ове године први пут користи за изборе, нису ријешени током пријеподнева.
Тако на примјер, за сада, у Бијељини се гласање не одвија на шест бирачких мјеста.
И у Новом Граду изборни процес је у застоју на девет бирачких мјеста. На једном бирачком мјесту у Братунцу гласање је онемогућено због неисправности скенера за идентификацију бирача, на два бирачка мјеста у Добоју скренер и биометрија нису били у фунцкији, док је рецимо на бирачком мјесту у Градишци регистрован механички квар.
Према изјавама званичника, ради се на томе да технички проблеми буду уклоњене и да се замијене скенери који не раде.
Технички проблеми јавили су се и у остатку Федерације. У Мостару је отежано гласање на више бирачких мјеста, те су званичници најавили да ће се, уколико се проблеми не отклоне, пребацити на стари начин рада, преноси Кликс.
“Под лупом”: До 9:30 х забиљежено 46 тежих кршења изборних правила
Невладина коалиција “Под лупом” саопштила је да је на изборима до 9.30 часова забиљежено 46 тежих облика кршења изборних правила, углавном забрана посматрања, проблеми с изборним материјалом или кршење процедура.
Представници ове коалиције су на конференцији за новинаре у Сарајеву, представљајући прве налазе грађанског и нестраначког посматрања изборног дана на бирачким мјестима у БиХ, навели да њихови посматрачи на већини бирачких мјеста нису имали проблема у приступу и да је изборни дан почео добро с примјеном нових изборних технолога.
Навели су да су кашњена отварања бирачких мјеста чешћа у односу на локалне изборе прије двије године, што су повезали с увођењем нових изборних технологија.
За изборе Коалиција “Под лупом” ангажовала је 888 грађанских, нестраначких посматрача који прате цјелокупан изборни процес – од отварања бирачких мјеста, преко гласања и примјене нових изборних технологија, до затварања, бројања гласова и паковања изборног материјала.
Грађани у Босни и Херцеговини данас бирају власт на готово свим нивоима. За гласове више од 3,4 милиона бирача, а надмеће се 75 странака, 29 коалиција и четири независна кандидата.
Гласа се за три члана Предсједништва БиХ, посланике у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ и Представничком дому Парламента Федерације БиХ, предсједника и два потпредсједника Републике Српске, посланике у Народној скупштини РС, као и посланике у скупштинама десет кантона Федерације БиХ.
У Републици Српској посебно се ишчекују резултати избора за предсједника. У Палату Републике ће актуелни премијер и кандидат СНСД-а Саво Минић или СДС-ов Бранко Блануша, коме је ово друга предсједничка трка.
На изборима за Народну скупштину Републике Српске, СНСД је, према процјени аналитичара, фаворит за највећи број мандата, док су СДС и Покрет Сигурна Српска двије највеће опозиционе опције.
У Предсједништво БиХ сигурно, кажу аналитичари, поново иде Жељка Цвијановић. Хрвати очекују побједу ХЏ-ове Дарјане Филиповић. Бошњаци имају чак четири кандидата. Многи вјерују у повратак Бакира Изетбеговића.
