Beograd, 1. januar 2022.- Ministar unutrasnjih poslova Aleksandar Vulin kaze da ocekuje da ce se u 2022. nastaviti pritisci na Srbiju da prizna Kosovo, odrekne se saveza i prijateljstva sa Kinom i Rusijom i dopusti reviziju Dejtonskog sporazuma.''Od nas ce se, kao i svih ovih godina, traziti da priznamo Kosovo i da prestanemo da na bilo koji nacin, pod obrazlozenjem nemesanja u unutrasnje odnose, zastupamo interese srpske zajednice bez obzira gde Srbi ziveli'', kaze Vulin za Tanjug. FOTO TANJUG/ MILOS MILIVOJEVIC/ nr
Санкције шефу БИА Александру Вулину показале су право лице америчке политике и уједно су пријетња другим званичницима блиским предсједнику Србије Александру Вучићу да могу доживјети сличну судбину, сматра Дејан Вук Станковић.
Сједињене Америчке Државе увеле су санкције шефу Безбједносно-информативне агенције (БИА) и бившем министру унутрашњих послова Србије Александру Вулину, саопштило је Министарство финансија САД.
Вулин је под санкцијама САД због његове наводне умијешаности у „транснационални организовани криминал, илегалне операције у вези са наркотицима и злоупотребе јавне функције“, саопштило је америчко министарство.
Игра мачке и миша: Санкције Вулину – право лице америчке политике
„Американци се са Србијом играју мачке и миша, један дан су добар полицајац, други дан су лош полицајац. Њима сметају људи који у политичком животу не прихватају евроатлантску агенду и спремни су да их санкционишу, а кроз санкције Вулину шаљу поруку осталим актерима власти шта ће бити ако евроатлантска агенда не буде испуњена“, каже за Спутњик политички аналитичар Дејан Вук Станковић.
С друге стране, кад с времена на вријеме стигне нека позитивна вибрација из Вашингтона створе се очекивања да је дошло до већег разумијевања и преокрета у српско-америчким односима, додаје Станковић.
„У суштини, санкције Вулину су реалније од било каквих позитивних порука које долазе било од америчке амбасаде у Београду, било од Стејт департмента. То је право лице америчке политике. Оно помало утопистичко позитивно виђење односа Србије и Америке више служи да се овлаш покуша поправити имиџ САД у очима грађана Србије. Дакле, санкције Вулину су право лице америчке политике и најава да и други званичници блиски Александру Вучићу могу да доживе сличну судбину све до оног тренутка док они не одлуче да се обрачунају са самим Вучићем, који досљедно брани интересе Србије, не уводи санкције Русији и жели да води самосталну и независну политику.“
Американци не питају за цијену коју ће Србија платити
Американци желе да политички и безбједносно потпуно контролишу овај простор и то је све што их занима, истиче Станковић.
„Не питају за цијену, посебно не за цијену коју би требало да плате Србија и српски народ, ни у реалном, ни у симболичком смислу. Само их занима да успоставе компактност у контроли овог простора и то је све. Они неће одустајати а на нама је да видимо колика је историјска цијена супротстављања или прихватања њихове евроатлантске агенде.“
Американци су санкционисали Вулина истог дана кад је смијењен министар Раде Баста који се залагао за увођење санкција Русији, али то, према Станковићу, нису узајамно повезани процеси. Међутим, Американци су избором Басте као свог партнера показали да им до Србије није стало.
„Да им је стало до Србије, пронашли би неког другог много озбиљнијег и одговорнијег него што је неки богаташ из стечаја који је постао инстант еврореформски фанатик, а потекао је из Палмине странке. Дакле, сам Баста као партнер Америке нам говори шта Америка мисли о Србији.“, закључио је Станковић.
