(Фото Танјуг/Срна/Борислав Здриња)
Акт Скупштине РС има временско трајање до тренутка док се не усвоји закон којим ће се дефинисати начин избора страних судија.
Бањалука – Република Српска је одлуке о суспензији одлука Уставног суда БиХ донела као чин реакције, али Бањалука нуди и конкретна решења за превазилажење проблема, рекао је председник Републике Српске Милорад Додик.
„Да би решили проблем, довољно је да се у Парламентарној скупштини БиХ донесе закон о Уставном суду – што је и Европска унија затражила још 2019. године – и да се у ту институцију именују домаће судије, уместо страних. Одраније постоји наш предлог да се у Уставни суд БиХ бира девет судија, као и до сада, али тако да Српска бира њих троје и да се законом пропише да се одлука може донети уз учешће минимално по једног гласа из сваког народа. Ако хоћете, решићемо то брзо. Ако не желите, имаћемо овакву ситуацију и никакви притисци је неће решити”, рекао је Додик јуче на конференцији за новинаре, коју је одржао са Жељком Цвијановић, српским чланом Председништва БиХ.
Он је нагласио да Српска неће бирати судије у овај суд док не буде донет закон о овом суду.
„Предлажемо решења у којима нико неће бити прегласан”, рекао је Додик, и напоменуо да би се тако могло вратити поверење у Уставни суд БиХ, те да предлог Српске не фаворизује ни Србе и Српску, већ све. Одлука коју је Скупштина РС донела из револта, али и као чин позива на дијалог, најављивана је и минулих година као својеврсно упозорење. Ипак, након изгласавања, стигла је осуда из ЕУ, Канцеларије високог представника (ОХР) и западних амбасада. Међународни представници одлуку Скупштине РС описују као супротну Дејтонском споразуму и виде је као „неизводљиву у пракси”. Такав став базирају на уверењу да Скупштина РС нема овлашћења да ограничава одлуке институција БиХ.
„Да ли неко мисли да Српска треба да поштује одлуке суда које доносе – два Немца, два Бошњака и један Албанац, и то пошто су неуставно избрисали потребу за српским гласом при одлучивању у Уставном суду БиХ?”, питање је које је поставио премијер Српске Радован Вишковић у вези с одлукама Скупштине РС, која је почетком седмице донела закон да се одлуке Уставног суда БиХ убудуће не примењују на територији тог ентитета.
Многи, наиме, верују да ће бити тешко обезбедити легитимитет Уставном суду – институцији коју су и пре најновијих одлука називали „крњим судом”, јер су се из његовог рада на позив Скупштине РС повукле српске судије. Парламент је пре неки дан наложио институцијама Српске да не спроводе закључке тог суда и пружио законску заштиту свима који буду игнорисали његове одлуке, ослобађајући их од одговорности за њихово неспровођење. Скупштина је мало пре тога утврдила да се одлуке ОХР-а убудуће неће објављивати у „Службеном гласнику РС”.
Упркос настојањима страних дипломата да умање значај решења републичког парламента, извесно је да ће она донети нове изазове и додатно закомпликовати односе који су већ нарушени незадовољством Срба у БиХ због ранијих одлука Уставног суда. Постоји стрепња српских вођа да би приступ какав је минулих деценија заступао Уставни суд могао бити примењен и у вези с државном имовином. Наиме, подела имовине и решења за ту област су већ неко време тема разматрања радне групе ОХР-а. Међутим, уочљиво је да су страни представници избегли да примете да су решења републичког парламента привременог карактера и да у одредбама закона јасно пише да ће остати на снази само до тренутка док не буде донет закон о Уставном суду. Дејтонски споразум је прописао да се такав закон треба усвојити како би се уредио процес избора судија у Уставни суд.
И Хрватски народни сабор (ХНС) сматра да је потребно законски удесити рад Уставног суда и решити питања међународних судија.
Но, реакције из Сарајева не указују на то да постоји спремност да се разговара о таквом законском решењу. „О решавању питања међународних судија може се само сањати. Да будем прецизан, то не долази у обзир”, каже Дамир Машић из владајућег СДП-а.
С друге стране, све је више потписника петиције у Српској, којом се изражава незадовољство радом Уставног суда и његовом последњом спорном одлуком којом је, супротно начелу конститутивности, омогућено да се седнице одржавају и без српских судија. Петицију су до сада потписала 323 интелектуалца из Српске. Министар полиције РС, који је и професор уставног права Синиша Каран, изјавио је да референдум који је одржан првог марта 1992. и укидање члана 39. Правила Уставног суда БиХ носе исте поруке – поруке негације државотворности једног народа.
За разлику од америчке, амбасада Руске Федерације у БиХ сматра да је реакција Скупштине РС „логичан резултат акција Уставног суда”.
