Извор: БХРТ/Гордана Драгутиновић-Мутић (Ј.К.)
Босна и Херцеговина само са Црном Гором има ријешено питање границе. С Хрватском и Србијом деценијама трају спорови. На граници са Србијом спорне су четири тачке на Дрини, које су битне због кориштења хидроенергетског потенцијала. Политичка превирања и недостатак дијалога постали су основни разлог због којих је ово питање отворено и без консензуса државних органа двије земље.
Зворник, Бајина Башта, дио територије којом пролази жељезничка пруга Београд – Бар, дио општине Рудо који се налази с десне стране ријеке Лим – четири су спорне тачке у демаркацији границе Босне и Херцеговине и Србије.
“Ми смо упутили допис Вијећу министара и Вијеце министара јасно је заузело стајалиште да нема корекције границе прије него што се уговор ратифицира. Значи, јасан ред потеза – ратифицирати границу у оба парламента, а потом ићи устаљеним процедурама за корекције граничне црте”, наводи члан Државне комисије за границу Босне и Херцеговине Жељко Обрадовић.
Адекватном рјешењу нада се градоначелник Зворника, с обзиром на то да је Зворник један од четири локалитета за која Србија тражи корекцију.
“Зворник, као погранично подручје, јесте једна од спорних тачака што се тиче државне границе. Ја се надам да ће виши нивои власти успјети наћи неко адекватно рјешење, чиме би се тај проблем овђе и ријешио”, каже градоначелник Зворника Бојан Ивановић.
Предсједништво Босне и Херцеговине на сједници крајем фебруара, на приједлог Дениса Бећировића, једногласно је усвојило Извјештај Државне комисије за границу Босне и Херцеговине у вези с разграничењем Босне и Херцеговине и Србије.
“Ријеч је о томе да се траже информације надлежних тијела, у овом случају Комсије за границе, која би нам доставила докле се дошло кад је у питању вођење преговора о постизању сагласности за приједлог потенцијалног уговора о границама, кад је у питању Србија. Потребно је у неких 30 дана да се достави та информација”, изјавила је предсједавајућа Предсједништва Босне и Херцеговине Жељка Цвијановић. (22. 2. 2023)
Услови да се ријеши питање границе Босне и Херцеговине и Србије били су створени и раније, каже предсједник Републике Српске Милорад Додик. Питање разграничења са Србијом треба да се стави на дневни ред, али и питање разграничења с Хрватском, сматра Додик.
“То питање треба да се стави, али једнако тако и питање разграничења са Хрватском и то треба да буде питање које ће се третирати исто”, казао је Додик. (21. 2. 2022)
Босна и Херцеговина и Србија су равноправни актери међународног права, државе које су и чије су границе утврђене, између осталог, и Бадинтеровом комисијом, истиче адвокат Сенад Пећанин.
“Иза те, наизглед минорне, размјене територија по принципу метар за метар, како је то често и пракса у сличним ситуацијама у међународном јавном праву у односима између суверених и самосталних независних држава, ради се о томе да би се на основу повлачења те границе довело у питање и право на кориштење вода из ријеке Дрине, с обзиром на огромне дугове које Србија до сада годинама, па и деценијама, не измирује на основу кориштења вода из ријеке Дрине за потребе својих хидроцентрала”, објашњава Пећанин.
Проблем границе Босне и Херцеговине и Србије је рјешив и треба му приступити стручно у позитивној политичкој клими, јер неуређена граница постаје проблем тек онда када се исполитизује, а због неуређености највише трпи становништво које живи уз границу, сматрају стручњаци.
