Држава планира да као привремену кризну мјеру уведе додатни порез за све компаније чији приходи у прошлој и овој години пређу 5.000.000 еура. У образложењу предлога закона пише да и поред негативних услова пословања, неке фирме остварују повећану добит и тај пораст добити је примјетан код различитих ђелатности
Све компаније које су порески обвезници сходно Закону о порезу на добит правних лица и чији приходи у прошлој и овој години пређу пет милиона еура, мораће држави да плате солидарни допринос (порез на екстрапрофит) који Министарство финансија планира да уведе као привремену кризну мјеру за двије године.
Овај предлог закона јуче је званично стављен на јавну расправу до 20. марта.
Министарство финансија одлучило се да предложи тај закон како би компаније које су током економске кризе стекле додатну добит, захваљујући Владиним мјерама у виду бројних подстицаја, сада показале солидарност и да би се терет кризе равномјерно распоредио и омогућило Влади да креира нове пакете помоћи грађанима.
Министарство је у образложењу предлога закона навело да и поред негативних услова пословања, неки привредни субјекти остварују повећану добит и тај пораст добити је примјетан код различитих ђелатности.
Стопа солидарног доприноса 33 одсто
”Основицу солидарног доприноса за 2023. годину и 2024. годину, чини опорезива добит обвезника за 2022. годину и 2023. годину, утврђена у пореском билансу у складу са одредбама Закона о порезу на добит правних лица умањена за износ упросјечене опорезиве добити обвезника утврђене у пореским билансима за 2018, 2019, 2020. и 2021. годину, увећане за 20 одсто. Порески период за који се обрачунава и плаћа порез на солидарни допринос су календарска 2023. година и 2024. година. Стопа солидарног доприноса је пропорционална и износи 33 одсто. Обавезу утврђује и плаћа обвезник подношењем пријаве до 30. јуна 2023. и 2024. годину”, прецизирано је у образложењу овог предлога закона.
Увођењем солидарног доприноса повећава се могућност државе у креирању нових пакета мјера помоћи грађанима у потреби, те се тако постиже праведност у пођели терета негативних околности и енергетске кризе.
У образложењу предлога закона је наведено да се он уводи због ванредних догађаја на глобалном нивоу којима је држава изложена, те да је иста пореска мјера примијењена и у другим државама.
”Црна Гора се налази у времену великих глобалних економских турбуленција који су негативно утицали на грађане и привреду. Главни узрок је рат у Украјини који је изазвао велики поремећај у снабдијевању енергената и хране на свјетском нивоу, што је довело до неравнотеже на тржишту изазване великом потражњом и недовољном понудом. Додатно, протекле три године свјетска економија се сусреће са поремећајима изаваним пандемијом коронавируса. У тим условима становништво је суочено са сталним растом цијена кључних производа. Поменута енергетска и здравствена криза негативно утичу на све државе на тлу Европе, иако у различитој мјери. Како би се ублажиле посљедице ових поремећаја Влада је у 2022. године, донијела читав низ мјера за заштиту грађана и привреде који је усмјерен на чување стандарда грађана и осигурава висок раст привреде. Праведност тог пакета мјера огледа се у томе што је усмјерен управо на оне које највише погађа раст цијена и којима је помоћ најпотребнија”, пише у образложењу предлога закона.
Са једне стране, тај пакет мјера је, како се наводи, донио ублажавање раста цијена нафтних деривата, јер је Скупштина 5. маја 2022. године донијела закон о измјенама и допунама Закона о акцизама, којим је, дата могућност Влади да у случају значајнијег повећања цијена минералних уља на свјетском тржишту, може донијети одлуку о умањењу износа акцизе до 50 одсто за безоловни бензин и гасна уља, за период до три мјесеца.
”Сходно том законском овлашћењу, Влада је први пут, 9. маја 2022. године, донијела одлуку о умањењу износа акцизе за промет безоловног бензина и гасних уља којом су прописани умањени износи акцизе за промет безоловног бензина и гасних уља која се користе као моторно гориво. Важећом одлуком која је на снази, прописано је умањење од 15 одсто за безоловни бензин и гасна уља за период од 4. јануара до 27. фебруара 2023. године. Са друге стране, ограничине су цијене основних прехрамбених намирница. Дошло је до смањења висине стопе ПДВ-а на промет основних животних намирница када је у питању увоз, односно унутрашњи промет са опште стопе ПДВ-а од 21 одсто на снижену од 7 одсто или по стопи од 0 одсто, и то – млијеко и млијечни производи, храна за одојчад, маст, уље, месо, јаја, шећер, со, хљеб, брашно и уље добијено од сунцокрета. Слично, у случају пандемије Влада је усвојила низ мјера које су донијеле бројне подстицаје привреди у виду разних субвенција и олакшица привредним друштвима”, наводи се у Предлогу закона.
Криза неке није погодила
Све наведене мјере су учињене с циљем олакшавања терета негативних околности код привреде и грађана, међутим, како је појашњено, ради очувања равнотеже између подстицаја и користи у односу на цјелокупно друштво предложено је увођење солидарног доприноса.
”Комбинацијом до сада спроведених мјера, Влада кроз стратешке мјере подстиче развој привреде, али и води бригу о најосјетљивијим групама како би свим грађанима осигурала достојан животни стандард. Увођењем солидарног доприноса повећава се могућност државе у креирању нових пакета мјера помоћи грађанима у потреби, те се тако постиже праведност у пођели терета негативних околности и енергетске кризе. Поред тога што је уочено да је одређенимо особама неопходна снажна и брза помоћ државе како би се савладао терет негативних околности, уочено је да и поред негативних услова пословања неки привредни субјекти остварују повећану добит. Тај пораст добити је примјетан код различитих ђелатности”, наводи се у образложењу.
Како се додаје, управо у циљу веће праведности укупног система изложеног глобалним ванредним догађајима државе као одговор на њих уводе ванредне порезе који имају ограничено временско трајање и погађају оне пореске обвезнике који су профитирали из поменутих економских, политичких и друштвених прилика.
”Дакле, за увођење ванредног, привременог, кризног фискалног облика, у наш фискални систем постоје два кључна оправдања: 1) буџету су усљед неповољних околности неопходна додатна средства за подстицаје грађана и привреде којима су неопходни и 2) неки обвезници су усљед таквих околности успјели да остваре додатну добит коју је оправдано опорезовати”, пише у Предлогу закона.
Државни секретар у Министарству финасија Илија Вукчевић је прошле седмице на скупштинском Одбору за економију у јануару на радном доручку са новинарима најавио ову пореску мјеру.
И земље Европске уније увеле исту пореску мјеру
У образложењу је наведено да проблеми са којима се суочава Црна Гора су акутни и присутни у свим државама на европском континенту што омогућава коришћење најбољих упоредних искустава, односно мјера које је неопходно спровести у Црној Гори.
”Додатно, имајући у виду да смо држава кандидат за улазак у Европску унију за нашу пореску политику је јако важно то што је Уредбом Европског савјета од 6. октобра 2022. године за све њене државе чланице уведена обавеза увођења управо једног ванредног, селективног фискалног облика. Исти је усмјерен на обвезнике пореза на добит правних лица који обављају ђелатности у секторима сирове нафте, природног плина, угља и њихових прерађевина и деривата”, пише у образложењу.
Појашњено је да уредба ЕУ предвиђа обавезу да државе чланице подвргну екстрадобити привредних друштава која послују у поменутим областима тзв. “обавезном привременом солидарном доприносу” (мандаторy темпорарy солидаритy цонтрибутион), осим ако сличне мјере у националним пореским системима већ нису усвојене. Значајан број држава ЕУ већ је у своје законодавство увео ванредне пореске мјере у области енергетског, као и других сектора. Државама чланицама је остављен рок до краја 2022. године да у свој порески систем уведу овај ванредни кризни фискални облик или да му прилагоде своја постојећа рјешења у односу на приходе који су упоредиви”, пише у Предлогу закона.
Даље се наводи да је у Републици Хрватској имплементација ове мјере значајно проширена и да се законодавац одлучио да уведе тзв. додатни порез на добит на начин да не ограничава мјеру на одређене секторе већ да се она примјењује на цјелокупну привреду, и односи се на обвезнике који су остварили приходе од преко 40 милиона еура.
”Слично, међу чланицама ЕУ постоји низ држава које су овај порески облик примијениле секторски и ван области енергетике. Када је ријеч о Шпанији и Чешкој овај фискални облик обухвата и сектор банкарства, док се у Португалу примјењује и на сектор трговине храном са изузетком малих обвезника”, пише у Предлогу закона.
