Црногорски исељеници поручују да нијесу задовољни односом који Црна Гора има према њима. Кажу да су услови за добијање држављанства ригорознији у односу на земље региона, те да их се власти сјете само уочи избора. Како би се тај однос поправио, Управа за сарадњу са дијаспором организовала је округли сто на којем се расправљало о предностима које би исељеницима могла да пружи исељеничка књижица.
Црногорски исељеник, Владислав Поповић, који већ три деценије живи и ради на Кипру, каже да наша дијаспора има најгори положај у Европи. За разлику од Црне Горе, земље региона се, како наводи, много боље односе према својим исељеницима.
„Ми поклањамо наше држављане сусједним државама.У Хрватској је, рецимо, довољно да вам локални фратар потпише да сте католик иви ћете добити хрватско држављанство. Босна исто има много бољи систем негоми. А ми имамо најгори“, рекао је он.
Поповић каже да је дијаспора много урадила за Црну Гору, а да ни ова, као ни претходне Владе нијесу учиниле ништа за своје исљенике.
„Ми хоћемо да Црна Гора за коју годину има милиондржављана, не морају да живе овдје. Ево видите да се сад користи дијаспора иза предсједничку кампању. Чим се заврше избори нико неће ни на кафу да нас позове, ја вам гарантујем.“
А, колико је исљеника стигло у Црну Гору уочи предсједничких избора из Управе засарадњу с дијаспором немају прецизну информацију.
Помоћник директора, Арбен Јакупи, казао је да у односу на податке од прије два дана нема нових информација. Тада је саопштио да је најављено осам чартер летова, те да се очекује долазак око 4.000 људи.
„За сада нема значајнијих промјена по том питању.Биће организованих долазака, али у оној мјери као што сте могли да прочитате из медија“, рекао је Јакупи.
Јакупи, као и учесници округлог стола који је организовала Управа за дијаспору, указалису да више од пола милиона наших грађана живи ван Црне Горе, али да мали број њих посједује исељеничку књижицу. Разлог томе је, како је поручено, то што књижица не пружа никакве бенефите,већ само представља потврду о вези исељеника с матичном државом, што се, како су закључили, мора мијењати.
