Италијански тим сачувао минималну предност из првог меча и пласирао се међу осам најбољих
Откако се 2010. године попео на кров Европе, Интер се само једном нашао међу осам најбољих тимова Старог континента, и то сезону касније када му је Шалке у двомечу спаковао седам комада. Од тада је три пута учешће завршавао у групној фази, а два пута у осмини финала. Нико га више није сврставао у крем европског фудбала… Ипак, 11 година касније милански тим је коначно пробио баријеру! Преживео је пакао Драгаа, одбранио минималну предност из првог меча и преко Порта се пласирао у четвртфинале – 0:0, први меч 1:0.
Ако гледамо историју, тамо му је и место, али тешко је рећи да га је заслужио више од Порта. Португалски тим је у најмању руку био равноправан ривал у 180 минута надметања, али како није успео да стигне до изједначујућег поготка, у надокнади је кренуо на све и ништа. Извршио је домаћин озбиљан притисак у завршним минутима, имао три стопостотне прилике, али му је фортуна окренула леђа и осмехнула се Интеру.
Тугују фудбалери Порта, а највише без икакве сумње Марко Грујић који је у дубокој надокнади могао да израсте у хероја Змајева и крунише одличну партију голом. Надвисио је чуваре после центаршута са левог бока, тукао главом и погодио – пречку! Колико му је тешко пало видело се по последњем судијском звиждуку када је пао на земљу и заплакао.
Колико јако им је у тим тренуцима тукло срце знају само навијачи Интера. Јер њихов тим је у седам минута надокнаде преживео голготу. Грујићев шут био је само један од три који су Порту могли да донесу додатних пола сата фудбала. Све су их фудбалери португалског тима упутили у размаку од свега неколико десетина секунди. Први је покушао Иван Маркано, изблокирао га је Дензел Думфрис на гол-линији. У наставку напада је главом тукао Меди Тареми, Андре Онана му је уз помоћ стативе одбрнаио шут. И на крају Грујић у пречку, за потпуни крах крцатог Драгаа…
Све се у игри екипе Сержа Консеисаа свело на судијску надокнаду. Иако је на терен изашао без недовољно спремног Милана Шкрињара, Интер се добро држао у реваншу, условивши ривала искључиво на покушаје са дистанце. Већ у другом минуту је Матеус Урибе разорним ударцем са 25 метара демонстрирао начин на који ће угрожавати Онанин гол. Следио је његов пример десетак минута касније Стивен Еустакио , затим и у наставку и Грујић и Галено, но били су то безуспешни покушаји.
Консеисау капа доле јер је учинио да се ниједног тренутка не осети што је његов тим био без тројице врло важних шрафова (Отавио суспендован, Пепе и Жоао Марио повређени), али и минус јер је на измене чекао дуго (прве две у 70. минуту, друге две у 85.), а управо су оне промениле дешавања и донеле живости у последњих десетак минута.
Интер с друге стране безопасан. Две контре које су слабо завршили Лаутаро Мартинез и Един Џеко било је све што је италијански тим имао да понуди у првом делу. У другом се пак у потпуности фокусирао на брањење свог гола. И исплатило се. Али против Порта. Питање је како ће се Симоне Инзаги и његови момци провести у четвртфиналу уколико налете на Манчестер Сити или Бајерн. Против таквих не пролази овај катенаћо у покушају. Против њих не смеш да се ослониш на срећу. Али би им свакако добро дошла на жребу, јер у супротном…
ПОРТО- ИНТЕР0:0 /прва утакмица 0:1/
Стадион: Драгао
Судија: Шимон Марчињак (Пољска)
Жути картони: Дармијан, Џеко (Интер), Пепе (Порто)
Црвени картон: Пепе (Порто)
ИНТЕР (3-5-2): Онана – Аћерби, Бастони (од 74. Де Фрај), Дармијан – Дамфрис, Барела (од 80. Брозовић), Чалханоглу, Мхитаријан, Димарко (од 70. Дамброзио) – Џеко (од 70. Лукаку), Мартинез
ПОРТО (4-4-2): Коста – Пепе, Кардозо, Маркано, Заиду (од 85. Вендел) – Еустакио, Урибе (од 85. Намасо), Грујић, Галено – Тареми, Еванилсон
