Reuters
Велика предност екипе Симонеа Инзагија пред реванш за шест дана, када ће у улози домаћина бити Неразури. Састав Стефана Пиолија остао дужан својој публици, која је приредила спектакл у првом полуфиналном мечу Лииге шампиона – 2:0
Све је вечерас било величанствено на Сан Сиру, осим игре очајног Милана. Росонери су потпуно разочарарали, пошто су у подбацили онда када је требало да одиграју на највишем нивоу. Интер је озбиљно надиграо највећег ривала, мада екипа Симонеа Инзагија може да жали што већ вечерас није дошла до ненадокнадиве предности пред реванш полуфинала Лиге шампиона који је заказан за шест дана. Ипак, вечерашњих 2:0 представљаће огромну предност за Неразуре уочи утакмице у којој ће ће трибине већински бити обојене у црно-плаве боје.
Интер је крунисао фуриозно отварање утакмице, где је головима Едина Џека и Хенрика Мхитаријана у размаку од свега 180 секунди, већ у 11. минуту имао огромну предности. Ипак, у наредних 20 минута Инзагијев тим је пропустио прилику да барем још једном пошаље лопту иза леђа немоћног Мајка Мењана и тако практично резрвише карту за Истанбул.
Милан је био ослабљен чињеницом да Пиоли није могао да рачуна на Рафаела Леаа, који се није нашао ни у протоколу за овај меч. Ипак, Росонери су и поред тога морали да покажу више. Инзаги и Интер су добили тактичку битку и искористили тренутни позитиван моменат у ком се налазе. Ипак, све ово што су показали вечерас мораће да потврде наредног уторка и отворе врата великог финала, првог од чувене сезоне 2009/2010, када су дошли до трећег трофеја Лиге шампиона у својој историји.
Већ у 16. минуту Хакан Чалханоглу је силовитим ударцем уздрмао конструкцију Милановог гола, док је у 32. минуту прво досуђен једанаестерац за Интер због наводног фаула Симомна Кјера над Лаутаром Мартинезом, а онда је Хесус Хил Манзано преиначио своју одлуку после гледања ВАР снимка.
Неразури су и у другом полувремену били бољи ривал, мада је Милан подигао ниво игре и почео да узвраћа. Ипак, једино за чим састав Стефана Пиолија има да жали јесте ситуација из 63. минутуа, када је стативу погодио Сандро Тонали. Све је кренуло од Оригија, који је упослио Жируа, а Француз је оставио лопту пред Тонаија. Везиста Росонера је шутирао снажно по земљи, а лопта је завршила на спољном делу стативе.
Међутим, десетак минута раније Един Џеко је пропустио зицер, пошто се нашао сам испред Мењана, али му је Француз фантастично ушао у шут и успео да сачува свој тим у животу.
Ипак, Џеко је своју фудбалску класу показао код поготка у осмом минуту, када ње на изузетан начин реаговао поред Калабрије и корнер Чалханоглуа ударцем из волеја са врха петерца послао у мрежу скамењеног Мајка Мењана. Неразури су наставили да нападају и искористе огроман пад концентрације домаћег тима. Димарко је у поменутом 11. минуту повукао конранапад свог тима, послао лопту у средину где је Тонали заборавио Мхитаријана, а јерменски мајстор закуцао лопту по средини гола у мрежу немоћног Француза.
Пиоли је изгубио тактичку битку, али му је додатни проблем направила повреда Исмаила Бенасера којег је у 18. минуту заменио Жуниор Месијас. Темпераментни стратег је касније покушавао да размрда своју екипу увођењем Малика Тшауа и Дивока Оригија, док је са друге стране Инзаги показао да има знатрно већи фонд играча, па је и у завршници меча Интер био ближи трећем голу, него Милан првом.
МИЛАН – ИНТЕР 0:2 (0:2)
/Џеко 8, Мхитаријан 11/
Стадион: Сан Сиро
Капацитет: 80.018
Жути картони: Крунић, Томори (Милан), Мхитаријан (Интер)
Судија: Хесус Хил Мансано
МИЛАН (4-2-3-1): Мењан – Калабрија (од 82. Калулу), Кјер (од 60. Тшау), Томори, Т. Ернандез – Крунић, Тонали – Салемакерс (од 60. Ориги), Бенасер (од 18. Месијас), Дијаз (од 82. Побега) – Жиру.
ИНТЕР (3-5-2): Онана – Дармијан, Ачерби, Бастони – Дамфрис, Мхитаријан (од 62. Брозовић), Чалханоглу (од 78. Гаљардини), Барела, Димарко (од 70. Де Фрај) – Мартинез (од 78. Кореа), Џеко (од 70. Лукаку).
