52. године од смрти Пабла Пикаса - Српска радио телевизија

Пабло Руиз Пикасо није био само умјетник – он је био револуција на платну.

Овај шпански сликар, вајар и иноватор оставио је неизбрисив траг у свијету умјетности, а његов живот је био шаролик и драматичан као и његова дјела.

Од кубизма до надреалистичких експеримената, Пикасо је био човјек који је прекршио правила и створио нова. Али иза његових четкица лежале су приче које су га учиниле јединственим – често смијешним, понекад контроверзним, увијек незаборавним.

Дјетињство и прве четке

Рођен је у Малаги 25 октобра 1881. године. Пикасо је показао таленат још као дјечак. Његов отац, Хосе Руиз Бланко, био је сликар и учитељ умјетности који је препознао дар свог сина.

Прича каже да је Пикасо са 13 година надмашио свог оца у вјештини, након чега је Хозе одустао од сопственог сликарства и препустио кистове сину.

Млади Пабло је у једном дану завршио пријемни испит за умјетничку академију у Барселони – задатак за који је другима требало мјесец дана. Вец́ тада је генијалност била очигледна.

Париске лудости и плави период

Преселивши се у Париз 1900. године, Пикасо је упао у боемски живот Монмартра. Његов Плави период (1901–1904), обиљежен меланхоличним тоновима и темама сиромаштва, почео је након самоубиства његовог пријатеља Карлоса Касагемаса. Али чак и у својој тузи, Пикасо је имао смисао за хумор.

Једном је, живец́и у сиромаштву, палио сопствене цртеже да би се угријао – касније се смијао да му је то „најтоплији умјетнички чин”.

Пикасо је са Жоржом Браком започео кубизам 1907. године, стил који је разбио традиционалне форме и шокирао свијет. Његово ремек-дјело Лес Демоиселлес д’Авигнон – Госпођице из Авињона изазвало је буру: пријатељи су га назвали „лудим“, а критичари „одвратним“.

Истовремено, његов љубавни живот је био хаотичан. Имао је бројне везе и седморо дјеце са различитим женама. Једна епизода каже да је, док је живио са својом љубавницом Дором Мар, наставио да се виђа са бившом Мари-Терез Валтер.

Када су се двије жене среле, Пикасо им је рекао: „Одлучите саме која ће остати.“ Њихова свађа била је инспирација за нека нека од његових најинтензивнијих дјела.

Рат, политика и плакат за Неретву
Пикасо није био само умјетник, он је био и свједок турбулентних времена. Током Шпанског грађанског рата, насликао је Гернику (1937), снажан протест против бомбардовања баскијског града, преноси Индеx.хр.

Касније, током Другог свјетског рата, остао је у окупираном Паризу, одбијајући нацистичка наређења да се пресели.

Његов ангажман се наставио и након рата: 1969. дизајнирао је плакат за југословенски филм „Битка на Неретви“, епску ратну драму са Велимиром Батом Живојиновићем и Орсоном Велсом.

Постер је одражавао његов стил – једноставан, али моц́ан, са нагласком на људску борбу.

Касне године и ексцентричност

У својим каснијим годинама, Пикасо је постао легенда за свог живота. Живио је на југу Француске, окружен породицом и умјетношц́у.

Његова ексцентричност је била очигледна: често се појављивао у пругастим мајицама и кратким панталонама, што је шокирало посјетиоце навикнуте на озбиљног „генија”.

Преминуо је 8. априла 1973. у 91. години, оставивши иза себе преко 50.000 дјела – слика, скулптура, керамике и цртежа.

Извор: Н1

Фото: Снимак екрана