Сигурно сте се барем једном нашли у некој друштвеној ситуацији када сте осјетили нервозу и/или нелагоду. Можда су вам се ознојили дланови прије важне презентације или састанка, или вас просто узнемирава упознавање нових људи. Све у свему, јавни наступ или улазак у просторију у којој никога не познајемо никоме нису узбудљиви, али неко лакше излази на крај са тим непријатним ситуацијама.
Социјална анксиозност или социјална фобија је страх од оваквих и сличних социјалних ситуација. Особама које имају овај поремећај такве ситуације стварају превелики стрес, због чега често избјегавају друштвене контакте. Ствари које други људи сматрају “нормалним”, као што је безазлени разговор и контакт очима, њих чине нервозним. Ово не утиче само на друштвени живот, већ и на друге аспекте живота.
Просјечно старосно доба када се најчешће јавља социјална анксиозност је између 11. и 19. године, дакле у тинејџерском периоду. Ово је један од најчешћих менталних поремећаја, а најтежи дио је освијестити проблем и потражити помоћ.
Како разликовати стидљивост од социјалне анксиозности?
Код неких људи, социјална анксиозност се јавља само у једној или двије одређене ситуације, на примјер када имају јавни наступ или треба да отпочну разговор. Други се плаше сваке друштвене ситуације.
Свако ко има социјалну фобију може да је доживи на различите начине, али ово су неке од најуобичајених ситуација: разговор са непознатим људима, јавни наступ, успостављање контакта очима, одлазак на журке, одлазак на дејт, улазак у просторију пуну људи, коришћење јавних тоалета, одлазак у школу или на посао, отпочињање разговора са другим људима.
Не морају све наведене ситуације да вам изазивају нелагоду. На примјер, можда без проблема можете да говорите пред великом групом људи, али одлазак на забаву представља ноћну мору. Или сте можда одлични у разговору један на један, али се зацрвените када уђете у препуну учионицу.
Сви који пате од социјалне анксиозности имају различите разлоге зашто им је непријатно у одређеним ситуацијама, али генерално, иза те непријатности крије се страх. То може да буде страх од осуде и погледа других људи, страх од срамоте и понижења, страх да ви не увриједите некога и страх од тога да сте у центру пажње.
Како се манифестује социјална анксиозност?
Опет понављаво, искуство може да се разликује, али ако патите од ове врсте поремећаја могли би да у стресној ситуацији имате изражену самосвијест, интензиван страх од осуде, стидљиви сте док вас други гледају, оклијевате да разговарате са другима и имате потребу да избјегавате контакт очима.
Могу да се јаве и физички симптоми, попут убрзаног рада срца, напетости мишића, вртоглавице, плакања, знојења, проблема са стомаком и кратак дах.
Симптоми могу да се јаве и непосредно прије догађаја, као и након догађаја када трошите превише времена и енергије размишљајући о томе како сте се понашали.
Социјална анксиозност – узрок
Не постоји ниједна ствар која узрокује социјалну фобију, али генетика је вјероватно повезана са тим, пише ЊебМД. Ако имате члана породице који пати од ове врсте порећаја, већа је вјероватноћа да ћете га и ви имати. То би такође могло да буде повезано са превише активном амигдалом, дијелом мозга који контролише страх.
Социјална анксиозност обично се јавља око 13 године. Може се повезати са историјом злостављања и малтретирања. Стидљива дјеца имају већу вјероватноћу да постану социјално анксиозни као одрасли, као и дјеца коју родитељи превише контролишу.
Како социјална анксиозност утиче на свакодневни живот?
Социјална анксиозност може и те како да поремети вашу свакодневицу. Дешаваће се да избјегавате ситуације које већина људи сматра “нормалним”, можда ће вам бити тешко да разумијете како други могу да се носе са тим.
Када избјегавате друштво, то утиче на ваше личне односе па може довести и до негативних мисли, депресије, ниског самопоштовања, можете да развијете лоше социјалне вјештине и будете преосјетљиви на критику.
Уколико мислите да имате социјалну фобију, покушајте да о томе разговарате са стручњаком, љекаром или терапеутом. Разговарајте о својим страховима и бригама, а они ће процијенити да ли имате нормалну социјалну анксиозност или вам је неопходно лијечење.