Нова истраживања Геолошког института Сједињених Држава показала су да Њујорк због тежине небодера и осталих грађевина годишње тоне просјечно од један до два милиметра, а неки дјелови тону и пуно брже.
На први поглед то није забрињавајуће, али стручњаке брине чињеница да тај процес „Велику Јабуку“ чини изузетно рањивом на природне катастрофе, пише Њујорк пост.
Један од њих је водитељ истраживања и геолог Том Парсонс из Геолошког института Сједињених Држава који каже да је студија показала да је посебно угрожено подручје Доњег Менхетна, али и Бруклина и Квинса.
Он и колеге израчунали су кумулативну масу више од милион зграда и процијенили да износи око 764.000.000 тона, а затим су читаво подручје подијелили на површине од 100 квадрата и тако израчунали колики је притисак на камену подлогу сваке зоне.
Потом су своје рачуне успоредили са сателитским сликама које могу измјерити промјене у висини копнене површине, а онда су мапирали очитавања преко својих процјена за цијели град да би свој модел упоредили с подацима из стварног свијета.
Град у којем живи око 8,4 милиона становника суочен је са опасношћу од поплава јер је управо у том подручју опасност од пораста нивоа мора три до четири пута већа у односу на глобални просјек дуж атлантске обале Сјеверне Америке, стоји у извјештају стручњака.
Стање могу погоршати урагани и олује који су све чешћи и жешћи, истакао је Парсонс, подсјетивши на жртве и велику штету коју су проузроковала два недавна урагана, Сенди (2012.) и Ида (2021.).
Емисија штетних гасова утиче на то да се „смањује природна баријера вјетра дуж источне обале САД-а, што значи чешће урагане високог интензитета у надолазећим декадама“.
„Комбинација тектонског и антропогеног слијегања, пораста нивоа мора и све већег интензитета урагана указује на све већи проблем дуж обалних и рјечних подручја“, каже Парсонс и указује на „поновно излагање темеља зграда сланој води која може нагристи арматурни челик и хемијски ослабити бетон узрокујући и структурно слабљење“.
