Италијански поп музичар, певач и текстописац Ерос Рамацоти одржао је двочасовни спектакл концерт у препуној Штарк Арени у Београду.
Уметник је свој велики повратак на сцену обележио новим албумом „Battito Infinito” и истоименом светском турнејом, која га је синоћ довела и у главни град Србије.
Управо са том насловном песмом свежег албума, Рамацоти је отворио концерт.
Наравно, италијански поп певач је већ три пута до сада гостовао у Србији, скоро да се одомаћио код нас, премијерно 2006. године на Стадиону Војводина у Новом Саду, и касније два пута у Београдској Арени, а претходно гостовање било је на јесен 2019. године.
Иако без много рекламе, најава или „агресивне” кампање које су уобичајене када нам гостују велике светске звезде, Арена је била пуна искрених љубитеља стваралаштва Ероса Рамацотија, чија каријера траје већ 42 године.
Концерт у Штарк Арени је почео скоро на време, у организацији куће „Хајп интертејнмент”, део групе „Хајп”, и магија је кренула сама од себе.
Прва на сет листи нумера „Battito Infinito” била је заправо тек загревање за шоу који је велики шармер припремио публици.
После пар нумера, музичар је решио да покаже публици да је научио мало и српски језик, те се обратио са коректним нагласком – „Добро вече, Београд, како сте? Како сте?”, рекао је Рамацоти.
Даље је кратко наставио комуникацију на италијанском, али наравно и од тога је убрзо одустао, схвативши да сигурно ретко ко у хали разуме његов матерњи језик.
Онда је накратко кренуо да плеше и помало глуми као да ће извести стриптиз, уз звуке композиције „Ју кен лив јор хет он” славног Џоа Кокера, коју је одсвирао Еросов пијаниста.
Песма је позната из антологијског еротичног америчког филма „Девет и по недеља” (1986) Едријана Лајна.
Рамацоти је неколико пута са више страна у партеру улазио међу своје фанове, руковао се, грлио, фотографисао са њима путем њихових мобилних телефона, што се могло видети све прецизно на гигантском видео биму иза позорнице.
Рамацоти осим сјајног гласа, добрим делом је доказао и виртуозно музицирање на електричној гитари као прави рокер.
Музичка авантура, светска турнеја „Battito Infinito” почела је у септембру 2022. и трајаће до маја ове године.
Сет листа је укључила и наслов „Стелла гемелли”, а на великом антологијском хиту „Se bastasse una canzone”, Рамацоти је замолио публику („Светла, молим вас”) да упали светло на својим мобилним телефонима. Тако је убрзо цела Арена са скоро оквирно 15 000 људи била претворена у светлећи врхунски спектакл. Иако је цела хала била конципирана за седење, сви су током концерта углавном стајали и по жељи плесали.
Након песме „Ritornare a ballare”, на ред је стигла балада, право ремек дело “I Belong to You (Il ritmo della passione)”, коју у оригиналу пева са америчком поп дивом Анастасијом.
Међутим, сасвим неочекивано, већ на самом почетку песме, Ерос ју је прекинуо, очигледно не сасвим задовољан колегама на бини како су музицирали уводне тактове. Потрудио се да ипак све буде у пријатном маниру, комично и театрално, јер је са осмехом само пао на под бине и рукама давао знак у стилу „тешко мени”.
Пробао је и други пут, али опет му није ишло а публика није била нестрпљива да чује омиљену хит песму, већ му је пружила аплауз подршке.
Из трећег пута је био задовољан и са певачицом из свог састава (уместо Анастасије), врхунски је дочарао ту непролазну композицију.
Онда је на акустичној гитари имао наступ са посебним саставом „The Boscariols”, ван свог пратећег бенда. Тај акустични сет био је мали предах или осмишљени интермецо, а заједно су деловали као мексикански маријачи музичари.
Веома садржајна листа укључила је песме – „Solo con te”, „L’uragano Meri”, „L’aurora”, „Terra promessa”, „Una historia importante”, „Adesso tu”, уз еуфорију публике и нове блискости дружења са њим у првим редовима, пренео је Танјуг.
Огроман хит „Un’ altra te” (у преводу „Нека друга ти”) разнежио је публику са новим светлећим ефектима из мобилних апарата, веома ефектан дует Ероса и аудиторијума, уз обраду песме Боба Марлија „ No Woman No Cry”.
Концерт је чинио пресек његове богате каријере која је почела 1981. године, те је представио аудиторијуму преко 20 песама са својих студијских албума – „Adesso Tu” (1984), „Cuori agitate” (1985), „Nuovi eroi” (1986), „In certi momenti” (1987), „Musica è” (1988), „In ogni senso” (1990), „Tutte storie” (1993), „Dove c’è musica” (1996), „Eros” (1997), „Stilelibero” (2000), „9” (2003), „Calma apparente” (2005), „e²” (2007), „Ali e radici” (2009), „Noi” (2012), „Perfetto” (2015).
За крај концерта оставио је Рамацоти још поп канцона и драгуља из богатог опуса, разиграну нумеру „ Fuoco nel fuoco” (пустио је на видео биму речи песме директно са свог монитора, те је публика хорски са њим певала са уживањем) и наравно можда највећи хит каријере „ Cose della vita”, на енормну еуфорију.
На бис Рамацоти је извео још две нумере – „ L’ombra del gigante” и увек моћну „Più bella cosa”, чиме је заокружио пуна два сата у свом четвртом гостовању у Србији, и доказао да је заиста врхунски музицар, уметник и професионалац.
