фотo: Youtube/milenio/printscreen
Недостатак кисика у плавим рупама има и захвалну нуспојаву – савршено чува фосиле – што може омогућити научницима да потенцијално идентификују давно изумрле врсте.
Откривена је 2021. године, али научници су о њој проговорили тек недавно. У међувремену је будила машту разних, а пронађена је у заливу Chetumal на полуострву Yucatanu. Друга је највећа такозвана плава рупа на свијету.
У суштини говоримо о огромној “сафирној вртачи”, а како су то недавно навели у научном часопису назива Frontiers In Marine Science, такав природни феномен могао би доиста попунити велику празнину знању о ванземаљском животу.
Плаве рупе заправо су окомите морске шпиље које је хиљадама година клесало отицање ледењака током леденог доба, а такве простране водене формације често се протежу стотинама метара у дубину и могу мјерити једнаку или већу удаљеност попречно.
Овај мексичких систем кобалтних шпиља назван је Таам ја’ (Дубока вода) те се простире се на површини од 13,656 четворних метара уз дубину од 274 метра, саопштио је портал LiveScience.
То је чини другом најдубљом познатом плавом рупом на свијету (већа је је једино Змајева рупа у Јужном кинеском мору), а зидови тог кратера штите море од плиме и осјеке што чини водену струју потпуно мирном.
Из тог разлога дјелује попут неке водене аномалије која је запела изван времена, пише НY Тимес, па додаје у наставку да је плаве рупе тешко истраживати јер су, умјесто кисиком, испуњене смртоносним сумпороводооником
Међутим, упркос негостољубивим условима, плаве рупе су праве океанске оазе које врве животом прилагођеним околишу сиромашном кисиком.
И управо тај недостатак кисика има и захвалну нуспојаву – савршено чува фосиле – што може омогућити научницима да потенцијално идентификују давно изумрле врсте.
Утолико су подморске вртаче заправо прави портали у простор и вријеме!
- године научници су на Бахамима у плавим рупама открили бактерије у шпиљама у којима није било апсолутно никаквог другог живота, а такве прилике могу потенцијално попунити празнине у знању о врстама способним за преживљавање на другим планетима.
“Плаве рупе могу понудити слику о томе како је живот изгледао прије више хиљада година. Недостатак кисика и свјетла може одлично очувати фосиле те омогућити научницима да идентификују остатке изумрлих врста.
Плаве рупе такође нам могу рећи више о животу на другим планетима. Открића попут споменутог на Бахамима, бактерије пронађене дубоко у шпиљама у којима није било других облика живота, могла би понудити назнаке о томе какав би живот могао постојати у екстремним условима другдје у нашем Сунчевом суставу”, истиче LiveScience у свом чланку.
