– Радим све да моја дјеца буду срећна.
– Да?
-Радим један или два посла, обезбиједим им све, одећу, храну, подучавање, и шта год желе. Можда сам доста одсутан од куће, можда их довољно не виђам, али знам да нису гладни. Не желим да им било шта недостаје.
– Шта ако им ти недостајеш?
– Да ли си икада размишљао о томе?
Кажете да чините све да их усрећите, јесте ли их икада питали шта би их стварно усрећило? Да ли сте их погледали у очи и питали: ,,Шта вам пружа праву радост?”
Будите сигурни да би вам одговорили: ,,Наша радост је да сте ви срећни…”
Нема срећне дјеце без срећних родитеља.
Нема срећне дјеце тамо где нема љубави и животне радости.
Дјеци је потребан пример из живота који ће их одржати јаким и уједињеним у страшним животним тешкоћама, а то су радост, вера и нада њихових родитеља.
Прије неки дан сам читао интервју младог глумца који је рекао: ,,Мама нас је сама одгајала, у нашој кући нисмо увек имали пуно хране, али смо имали много радости. У нашој кући није било беде”.
Ваша дјеца неће бити срећна ако су само сита.
Биће срећни ако разговарате и играте се са њима, ако вас виде паметне и снажне, ако им дате вредности и идеале у које треба да верују, ако имају срећне особе поред себе. Будите херој својој деци, а не пример који желе да избегну или забораве.
Будите они који ће испунити срца а не ормаре куће.
Свештеник Хараламбос Пападопулос
