Половина човјечанства у протеклој деценији доживјела је рекордно високе температуре, открива анализа медија специјализованог за климатске промјене Царбон Бриеф. У години за нама рекорди за највишу температуру пали су на четири одсто Земљине површине – укључујући Уједињено Краљевство, Ирску и Кину, пише портал Клима 101.
Но, климатске промјене, изазване сагоријевањем фосилних горива, не одражавају се само на живу у термометру.
Нови извјештај Свјетске метеоролошке организације (СМО) за 2022. показује њихов напредак широм свијета – од суша и топлотних таласа на сваком континенту до растуће топлоте у океанима и промјена у биљном и животињском свијету.
Глобална средња температура повећала се за 1,15 °Ц у односу на период између 1850. и 1900. Климатске промјене проузроковале су штету и губитке који се мјере милијардама долара, на Антарктику никада није било мање леда, а топљење европских ледника било је без преседана, стоји у саопштењу СМО.
Суморни рекорди оборени у претходном периоду
У међувремену, без обзира на апеле научника и активиста да се емисије гасова са ефектом стаклене баште хитно смање, то се прошле године није десило, показују подаци у реалном времену.
Према посљедњим доступним прорачунима из 2021. године, концентрације угљен-диоксида, најважнијег гаса са ефектом стаклене баште, повећале су се за око 50 одсто у поређењу са преиндустријским добом, на 415,7 ппм (партс пер миллион). Концентрације метана су преко 2,5 пута више и износе 1908 ппб (партс пер биллион), док су концентрације азотних оксида порасле за око 25 одсто – 334,5 ппб (партс пер биллион).
Концентрације сва три набројана гаса винуле су се у незапамћене висине, а заједно са њима и температуре. Посљедњих осам година је било најтоплијих осам у историји мјерења – а прошла година пласирала се као пета или шеста упркос Ла Нињи, хладној фази феномена Ел Нињо – Јужна осцилација (ЕНСО).
У фебруару 2022. покривеност ледом на Антарктику доспјела је на најниже евидентиране нивое
„Док емисије гасова са ефектом стаклене баште настављају да расту и клима наставља да се мијења, становништво широм свијета наставиће да буде под озбиљним утицајем временских екстрема и климатских догађаја”, казао је генерални секретар СМО, Петери Талас.
„Примјера ради, током 2022. континуирана суша у Источној Африци, рекордне падавине у Пакистану и рекордни топлотни таласи у Кини и Европи утицали су на десетине милиона људи, изазвали несигурност снабдијевања храном, подстакли масовне миграције и нанијели штету и губитке у износу од више милијарди долара.”
Око 90 одсто загријавања, које настаје као резултат ослобађања гасова са ефектом стаклене баште, заробљавају океани, те на тај начин живот на копну чине иоле подношљивијим.
Међутим, то значи да количина топлоте у океанској води посљедично расте, поготово у посљедњих двадесет година – четврту годину за редом океани су све топлији. Претходни рекорди оборени су 2021, 2020. и 2019. Чак 58 одсто океанске површине искусило је најмање један топлотни талас у току 2022.
Како откривају сателитски снимци, и ниво мора се подигао до рекордних вриједности у години за нама. Од прве деценије праћења (1993-2002), када је износио 2,27 милиметара годишње, до посљедње (2013-2022) пораст нивоа мора се више него удвостручио на 4,62 милиметра годишње. Појави од 2005. до 2019. највише доприноси само загријавање океана кроз топлотно ширење (55 одсто), праћен губитком леда на Гренланду и Антарктику (36 одсто).
У фебруару 2022. покривеност ледом на Антарктику доспјела је на најниже евидентиране нивое, 1,92 милиона квадратних километара. То је скоро један милион квадратних километара мање од вишегодишњег просјека (1991-2020). У остатку године, тренд исподпросјечне количине леда на том простору се наставио, а минимуми су примијећени и у јуну и јулу.
Ни ледници у Европи, за којом је друга најтоплија година икада забиљежена, нису остали поштеђени.
На Алпима је изгубљено пет кубних километара леда. Експерти то, поред високих температура током љета, приписују и малој количини снежних падавина током зиме и дужем периоду топљења, али и сахарском пијеску који је у те предјеле доспио у марту.
Како климатске промјене утичу на нашу свакодневицу?
Поред климатских индикатора, аутори извјештаја фокусирали су се и на утицаје. Проблем потхрањености, који је закључно са 2021. погодио 768 милиона становника, односно скоро 10 одсто укупног броја, појачан је усљед кумулативних ефеката хидрометеоролошких опасности, пандемије коронавируса и дуготрајних сукоба и насиља.
Топлотни таласи за вријеме прошлогодишње предмонсунске сезоне у Индији и Пакистану допринијели су нижим приносима. У комбинацији са забраном извоза жива и ограничењу извоза пиринча из Индије након почетка рата у Украјини, ово је угрозило доступност, приступ и стабилност основних животних намирница на међународном тржишту – а у посебно озбиљној опасности нашле су се земље које су већ погођене несташицом хране.
Због дешавања повезаних са временом и климом људи су се такође селили – а за многе од 95 милиона већ расељених појединаца услови су се у свјетлу климатских промјена погоршали.
Наравно, на удару нису само људска бића, већ и биљке и животиње. Тако се цвјетање стабала трешње у Јапану, о којем се евиденција води још од 801. године нове ере, од деветнаестог вијека дешава све раније – како усљед климатских промјена тако и урбанизације. Трешње су протекле године потпуно процветале 1. априла, док се годину раније то десило већ 26. марта што је најраније икада забиљежено у посљедњих 1200 година.
Долазак 117 врста миграторних птица на европски континент у посљедњих пет деценија показује неусклађеност са, на примјер, олиставањем и појавом летјећих инсеката – што су веома битни фактори њиховог опстанка. Ово резултује у паду популације, посебно оних птица које зимују у супсахарској Африци.
Негативни утицаји климатских промена настављају се и ове године
Прошлу годину су, према оцјени СМО, обиљежили суша у источној Африци у којој се већ пет узастопних година изручи мање падавина од просјека, обилна киша и поплаве у Пакистану које су прогутале трећину огромне територије ове земље и топлотни таласи у Европи и Кини које су на појединим мјестима пратили сушни услови.
Дјелује као да ни ова година не доноси олакшање на пољу климатских промјена – а то смо могли да наслутимо већ у њен освит.
Нову годину становници чак осам европских земаља дочекали су уз никада више температуре, а међу њима су Данци, Холанђани и Чеси. Температурни рекорди претходне обично надмаше за свега неколико десетина Целзијусовог степена, али то није био случај у Варшави у којој је 1. јануара било 18,9 °Ц, за чак 4 °Ц топлије у односу на ранију максималну температуру за тај дан.
Топлотне таласе су од почетка године искусили Аргентинци, Бразилци, Уругвајци, Индијци, Тајланђани, Кинези… Априлске температуре које се мјере у Шпанији типичније су за јул. Поред врућина, током којих би жива у термометру могла да досегне четрдесети подјељак на Целзијусовој скали, ова земља налази се у ситуацији вишегодишње суше која је утицала на смањење резерви воде. Први велики шумски пожар одиграо се крајем марта, раније него иначе – на граници између шпанске аутономне заједнице Арагон и града Валенсије ватра је прогутала четири хиљаде хектара земљишта.
„Клима која нас очекује биће веома, веома другачија од климе у којој смо одрастали”, упозорио је директор Службе за климатске промјене Коперникус, Карло Буонтемпо.
Како бисмо што успјешније ублажили разорне ефекте глобалног загријавања, неопходно је да зауздамо пораст температуре на 1,5 °Ц у складу са Париским споразумом. То, прије свега, значи убрзано смањење коришћења фосилних горива и њихову замјену обновљивим изворима.
